Зашто је Београд изостављен са списка “шпијунских” градова?

Према тексту британског Индепендента Американци шпијунирају Европу из 18 својих амбасада. Да ли је Београд намерно изостављен са те листе ?

Према писању британског Индепендента шпијунске базе америчке Националне безбедносне агенције (НСА) и ЦИА налазе се у Амбасадама Сједињених Америчких Држава у Атини, Бакуу, Будимпешти, Франкфурту, Женеви, Кијеву, Мадриду, Милану, Москви, Паризу, Прагу, Приштини, Риму, Сарајеву, Тбилисију, Тирани, Бечу и Загребу.

Према писању тог листа, који се позива на податке Едварда Сноудена, посебна заједничка јединица ЦИА и НСА прикупља телекомуникацијске податке из шпијунских база које су инсталиране на крововима америчких амбасада у овим градовима, а прикупљени подаци се шаљу у релејну станицу у бази британског Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) у Крајтону, а потом се пребацују у заједнички центар ЦИА и НСА у америчком Мариленду, где се даље на анализу и коришћење уступају америчким обавештајним агенцијама.

Занимљиво је да је из поменутог списка изостављен Београд, иако српски стручњаци из области безбедности тврде да је недавно у главни град Србије из суседне Бугарске враћен регионални центар америчке ЦИА. Вашингтон је у Софију из Београда преселио део шпијунске опреме након скандала са Џоном Нејбором, шеф ЦИА-е за Балкан, који је ухапшен 2002.године од стране тадашњих југословенских војно-безбедносних органа у тренутку када му је у једном мотелу у близини Београда војне тајне продавао тадашњи начелник генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић.

Средином ове године је Америчка амбасада пресељена у нови комплекс зграда у елитном београдском насељу Дедиње, саграђеном на месту некадашње зграде Маршалата – централне административне зграде југословенског председника Јосипа Броза Тита. У новом здању америчке амбасаде, тврде упућени, од почетка је био предвиђен смештај и за регионални центар ЦИА за Балкан. Комплекс амбасаде се простире на више од 40.000 квадратних метара и састоји се од седам зграда у којима је поред осталог инсталирана и најмодернија шпијунска опрема.

Стручњаци из области безбедности кажу да су ту данас смештени уређаји за праћење и снимање свих електронских и сателитских сигнала у Србији, а поклон непроценљиве вредности је Американцима подарио некадашњи министар одбране, и потоњи председник Србије Борис Тадић, давши сагласност да амерички обавештајци од уласка на ову, некада војну територију Војске Србије, могу несметано да прислушкују готово све телефонске линије у Србији, јер се у земљи испод некадашњег Маршалата налази велико подземно чвориште телефонских каблова и војних веза. Не треба ни сумњати да су Американци до сада вероватно на те већ постојеће системе веза инсталирали своје уређаје, и да већ увелико прислушкују и снимају готово свакога у земљи, од председника Србије па до обичног грађанина.

Као још један центар прислушкивања у Србији, стручњаци наводе америчку војну базу Бондстил код Урошевца на Косову, у коју је Пентагон у марту ове године послао 525. борбено – обавештајну бригаду за специјалне операције, познату под називом „Муњевита”, специјално обучену за прикупљање обавештајних података и електронско ратовање.И поред оволико чињеница, просто је невероватно да се у Београду теми прислушкивања и шпијунирања у протеклих 15-так година није придавала већа пажња, а то је ипак објашњиво тиме што су претходне власти у Србији углавном радиле под непосредним америчким утицајем, када није баш било упутно покретати ову тему пред њиховим прекоокеанским покровитељима, уз помоћ чијих су пара Ђинђић и лидери тадашњег ДОС-а срушили Милошевића.

Напротив, мото претходних вадајућих гарнитура у Србији био је да у складу са проевропским кретањима у држави све мора да буде транспарентно и отворено, па чак и када су у питању ствари од националног интереса, тако да су одмах по паду Милошевића српске обавештајне службе расцепкане и десетковане, како се превише не би бавиле обавештајним, а посебно контраобавештајним делатностима.

Некадашњи заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић је својевремено објавио књигу на тему шпијунирања у којој је написао да је 2001.године њега, његове колеге и поједине минстре у тадашњој Ђинђићевој влади прислушкивала америчка амбасада у Београду, али да у Србији на објављивање ових чињеница нико живи није одреаговао, очигледно сматрајући да је сасвим нормално да Америкаци прислушкују највише државне функционере.

Премијер Србије Ивица Дачић је изјавио у четвртак на Међународној министарској конференцији о медијима како га не изненађује писање Индепендента да се у Загребу и Приштини крију америчке шпијунске базе, али и да не зна да ли је и сам био мета прислушкивања. Нико му од присутних новинара међутим није поставио питање није ли чудно зашто на британском списку, из наводно Сноуденових извора, нема Београда, а ни Софије,и да није први пут да се преко појединих медија пласирају непоптуне информације, како би се нешто заташкало, и са правих места скренула пажња на она споредна.

 

Интермагазин