Политика

Зашто је смењен Ратко Дмитровић?

Зашто је, дан после посете хрватског премијера Милановића, смењен уредник франкфуртских “Вести” Ратко Дмитровић?

Један од најбољих српских новинара, човек који је деведесетих година био главни и одговорни уредник недељника „Аргумент“ (и до данас непревазиђеног по квалитету и објективности), пре шест година постао је главни и одговорни уредник франкфуртских „Вести“, које су се, у време његовог постављења на то место, налазиле у великој концепцијској, али и материјалној, кризи. За шест година рада у „Вестима“, Димитровић је успео да их учини најчитанијом српском новином, која има преко сто запослених и која представља одличан извор информација и анализа нашег политичког, друштвеног и културног живота. Такви уредници се не мењају… Осим ако…

Осим ако власник новине, франкфуртски Србин Душан Видаковић, од својих ЕУ савезника и пријатеља, неких Немаца и неких Хрвата, не добије налог да уклони Дмитровића зато што се превише бави „хрватским питањем“, од Јасеновца, преко МАСПОКа, до „Бљеска“ и „Олује“. А Ратко Дмитровић („Србин из Хрватске“,то јест Србин из крајева које је Хрватска отела Србима) није могао да ћути и да се претвара као да се између нас и „најхрабријег народа на свету“ (не зато што се ничег не боје, него зато што се ничег не стиде, рекао би Дучић), ништа није десило.

Он је и као уредник „Вести“ и као сарадник „Печата“, у коме, од 2008, излази његова колумна о односима Срба и Хрвата, редовно извештавао читалаштво о неделима носилаца „тисућљетне културе“, који се и данас руководе идеологијом Анте Старчевића, „оца домовине“, о „пасмини славосербској, накоту за сјекиру“. Дмитровић је неформални доктор кроатологије, науке у настајању, која се бави ватиканском творевином званом „Хрвати“, што се састоји, бар данас, и бар у највећем броју, од покатоличених Срба и нешто досељеника са стране, што су постали Хрвати и интелектуалци у служби „великохрватске идеје“ (сетимо се „илирског покрета“: Људевит Гај је Чех, Станко Враз Словенац, Димитрије Деметар Грк, Петар Прерадовић Србин, итд. ) Аутентични Хрвати (чакавци и кајкавци) углавном нису били усташе (ево вица: „Иде Загорац путем и носи прозорски рам. Срећу га усташе, и викну, салутирајући нацистички: „Дудек, Дудек, за дом!“ „Ма кај за дом? Носим га за свињац!“) 

Владко Мачек јесте био србофоб, али није био усташа. Праве усташе су увек из крајева у којима је Ватикан, та зла коб човечанства, творац лажног хришћанства које је, по Достојевском, горе од атеизма, извршио преверавање оних Срба који нису могли да иду путем Матавуљевог Пилипенде. И усташе су, увек и свагда, бивши Срби који, мрзећи садашње Србе, желе да убију Србина у себи. Зато су били такви какви су били.

Димитровић о томе зна скоро све. Зато је смењен. Једноставно, власник „Вести“ га је обавестио да се не може тако – Хрватска ће ипак у ЕУ, не? Закај ми бумо сада критиковали ЕУ Кроацију, земљу пуфнастих кроасана, меких као руке Жилета Фригановића испод грла старца Вукашина из Клепаца?

Дакле, о Дмитровићу, бар за сада, толико. Истраживање о овом случају Србина из Београда смењеног по вољи ЕУ (нарочито ово У, и то латиницом) Загреба, се наставља, и ускоро ћемо, ако Бог да, из поузданих извора још понешто сазнати.

Владимир Димитријевић

Двери српске

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!