Зашто не продавати Телеком Србија

Влада Србије је у Меморандуму о економским и финансијским политикама, који је послала ММФ-у, изјавила је да ће расписати тендер за продају Телекома у току 2015. године, а новац ће искористити за враћање кредита и улагање. Стручњаци кажу да би продаја Телекома нанела ненадокнадиву штету друштву

За неколико дана (6. марта) Влада Србије отвориће понуде за приватизационог саветника за Телеком Србија. Нова влада, која је док је била у опозицији жестоко критиковала продају Телекома и чак подносила кривичне пријаве, зацртала је – после скоро четири године од претходног покушаја – да треба продати најпрофитабилније државно предузеће у Србији, због тога што „не може да држи корак са конкуренцијом“.

Разлози зашто не треба продавати Телеком су бројни и често понављани а недавно се, противећи се продаји, огласила и Академија инжињерских наука (хттп://www.балканмагазин.нет/комуникације/цид136-109575/телеком-никако-не-треба-да-се-прода) и не само да нису неки од аргумената против продаје нестали од претходног неуспешног покушаја продаје 2011. године, већ су чини се и појачани.

С друге стране, аргументи за продају Телекома Србија своде се на то да ова компанија не може да прати конкуренцију, нема средстава да инвестира и да држава не уме да води ту компанију и то, да апсурд буде већи, понављају људи који воде државу.

Телеком – за дугове

Мада јавност и струка устају против приватизације лидера на телекомуникационом тржишту Србије и значајном играчу у целом региону, са компанијама у Републици Српској и Црној Гори, Влада Србије се на неки начин и обавезала да ће до краја године приватизовати Телеком. У тачки 30. Меморандума о економским и финансијским политикама које је влада послала ММФ-у уз захтев за стенд-бај аранжман који је Фонд и одобрио 23. Фебруара, каже се да „имамо за циљ да приватизујемо или нађемо стратешког партнера за одређен број државних предузећа и концесионих пројеката. Приходе ћемо користити примарно за смањење јавног дуга, али такође и за финансирање будућих финансијски одрживих инвестиционих пројеката са високом стопом поврата. Висина инвестиционих фондова биће одређена у консултацијама са особљем Фонда. Како би подржали операције у телекомуникационом сектору на стриктно тржишној бази, лансираћемо тендер за приватизацију Телекома током 2015. године“.

Дакле, главна стратегија државе је да прода Телеком да би вратила (неке) дугове. Јавни дуг Србије је достигао заиста огроман износ. Према извештају Управе за јавни дуг, дуг опште државе је 31. јануара 2015. године достигао 23,65 милијарди евра што је 75,2 одсто БДП-а.

Искористити новац од продаје Телекома за враћање најскупљих кредита на први поглед делује оправдано. Међутим, како су навели чланови Фискалног савета, продаја Телекома би значила само једнократно заустављање раста јавног дуга, који ће до 2017. достићи 85 одсто БДП-а уколико се не би отклонили узроци буџетског дефицита.

Продаја која се не исплати

На претходном тендеру 2011. године тадашња Влада Србије је тражила за 51 одсто имовине Телекома Србија 1,4 милијарде евра, а добила понуду Телекома Аустрије од 950 милиона евра. Садашња влада процењује вредност целокупног Телекома Србија на око две милијарде евра. С обзиром да држава и сам Телеком поседују 70 одсто акција, чак и у случају да се постигне ова цена приход државе би износио око 1,4 милијарде евра. Ако би део тога отишао на враћање дуга то би била само кап у мору од 23,65 милијарди евра колико држава дугује.

Продаја Телекома да би се вратили кредити не чини се оправдана и ако би се упоредили висина каматних стопа на обвезнице са стопом приноса који Телеком прави свом власнику. Другим речима да држава сада има новац да ли би се више исплатило вратити кредите или направити фирму као што је Телеком.

Обвезнице са највишом каматом су дугорочне динарске обвезнице. Највиши принос од 12,99 одсто носе десетогодишње државне динарске обвезнице. Просечан принос седмогодишњих државних обвезница износи 12,07 одсто, а петогодишњих 12,19 одсто. Поплава јефтиног новца на међународном финансијском тржишту, изазвана штампањем пара свих највећих светских централних банака, од САД, преко Енглеске до Јапана, а од марта ове године и Европске централне банке узрокују да приноси на обвезнице падају.

С друге стране стопа нето добити консолидованог друштва Телекома Србија у 2013. години износила је 13,1 одсто, а стопа нето добити матичне компаније Телеком Србија износила је чак 17,2 одсто што је далеко више од каматних стопа које држава плаћа на најскупље обвезнице. Осим тога, према изјави Миленка Џелетовића, финансијског директора Телекома Србија и шефа економског тима СНС-а датој на једној телевизији, Телеком је и у 2014. години имао раст нето добити од 10 одсто што би представљало добит од преко 17 милијарди динара. Закључак се намеће сам – држави се више исплати да јој Телеком доноси принос него што ће уштедети неплаћањем највиших каматних стопа.

Такође је упитна и намера да се део средстава од потенцијалне продаје Телекома уложи у неке инвестиционе пројекте. Према анализи Фискалног савета, држава Србија  нема проблем са новцем већ има проблем да новац за инфраструктуру потроши. Наиме, за текуће инфраструктурне пројекте Србија има одобрено пет милијарди евра од међународних финансијских институција са веома ниским каматним стопама, од чега није повукла чак 3,7 милијарди евра на шта уредно плаћа пенале. Неколико стотина милиона евра од Телекома тешко да би променило чињеницу да немамо урађене пројекте или да нису рашчишћени својински односи.

Прети ненадокнадива штета

Љубодрага Савић, професор на економском факултету у Београду сматра да пре свега Телеком не треба продати и да Србија чини фаталну грешку продајом ове компаније.

„Разумем да треба продати Железару, јер прави огроман трошак. Чак разумем и да оде у стечај. Не свиђа ми се то, али разумем. Али којом логиком се воде они који хоће да продају Телеком, то не разумем. Теорија како Телеком не може да инвестира и да то треба да ради страни власник није ми јасна. Па да ли неко мисли да норвешка држава шаље из буџета паре у Србију како би Теленор улагао или очекују да им се профит из Србије трансферише у Норвешку. Телеком, и са партијским управљањем и са спонзорисањем свега и свачега, од спорта до културе, прави највећи профит и инвестира више него све остале телекомуникационе компаније у Србији заједно“, напомиње Савић.

Поводом најава да ће се средства од Телекома улагати у пројекте, он подсећа шта се дешавало приликом ранијих сличних догађаја.

„Продаћемо једно добро предузеће да би се паре прелиле у партијске касе, као што сми имали са Националним инвестиционим планом Млађана Динкића. Први је то улагање пара од Телекома урадио Слободан Милошевић 1997. године. Он је за време санкција мањински пакет продао за 1,5 милијарду марака, а сада већински пакет не могу да продају за милијарду евра. Тада Милошевић јесте на кратко исплатом плата и пензија и давањем пара друштвеним предузећима вратио веру народу и дошло је до раста БДП-а, али не верујем да ће продаја Телекома сада довести до привредног раста. У прошлости се нисмо прославили поделом пара привреди, јер углавном преовлађују политички над економским критеријумима. Ако би се и продао Телеком, што наглашавам да не треба чинити, најбоље је вратити кредите јер смо високо задужени. Мада, може држава да нам каже шта хоће, али нема сумње да продаје добро предузеће са климавим аргументима, да би решавала проблеме у јавним финансијама“, сматра Савић, додајући да уместо продаје само треба да ураде оно што би урадио приватни власник.

Да су аргументи за продају танки сматра и професор економије Слободан Комазец, тврдећи да је и до сада Телеком пословао у условима јаке конкуренције и држави уплаћивао велике дивиденде.

„Половина укупно уплаћених дивиденди јавних предузећа стигла је из Телекома. Од 2009. до 2014. године Телеком је уплатио у буџет 580 милиона евра. Предузеће нема монопол, није губиташ и пуни буџет. Има све елементе за успешну будућност. У 2014. Години, када су укупне инвестиције у Србији драстично пале, инвестиције Телекома су износиле 100 милиона евра, а отплаћен је и кредит од 190 милиона евра за откуп акција ОТЕ и уз то направљен профит од 140 милиона евра. При томе, профит ће само да се повећава што би за неколико година неутралисало цео износ који би се добио продајом компаније“, указује Комазец, додајући да би продаја Телекома нанела ненадокнадиву дугорочну штету друштву.

Према његовим речима, општи потези странаца након куповине наших предузећа су: отпуштање великог броја запослених, смањење дугорочних инвестиција уз процес извлачења новца из Србије и повећање цена које се не може спречити. Он указује где су прави проблеми који се приписују државним предузећима.

„Нису државна предузећа омча око врата, већ лоше кадровско управљање, слаб менаџмент и извлачење средстава од стране партија на власти. Заговорници продаје јавних предузећа кажу да је то нужна мера да се повећа ефикасност привреде и смањи буџетски дефицит. А сада се у Француској и другим чланицама ЕУ јавља економски патриотизам и враћа државни интервенционизам. Са заоштравањем кризе, ти процеси ће бити све јачи. У западним земљама страним компанијама које хоће да преузму контролу над фирмама у телекомуникацијама, енергетици, водоснабдевању, здравству мора држава да да дозволу, а они гурају домаће факторе развоја“, напомиње Комазец.

 

Милош Обрадовић, Балкан магазин