Србија

ОТKРИВАМО Kо стоји иза “Рио Тинта”: Kако заправо “послује” рударски гигант?

Мултинационални концерн, који је основан крајем 19. века, иза себе има лошу репутацију свуда где се појави

Британско-аустралијски рударски гигант “Рио Тинто“, у свом, слободно можемо рећи, више од века дугом походу на налазишта руда свуда у свету, обрушио се и на нашу земљу. И то није тајна, јер се још од 2001. године “врзмају“ у долини реке Јадар, подно Цера, где су 2004. открили велике количине литијума.

Дозволу за истраживање тада су добили, али након открића руде чекају на дозволе за отварање рудника и експлоатисање литијума. Иако још нису урађене ни еколошке студије ни студије изводљивости, “Рио Тинто“ увелико празни села по плодној долини Јадра, у шта се недавно уверила и екипа портала 24седам.

Буру у јавности због отварања рудника и велико противљење грађана томе, сасвим оправдано изазвала је и неславна историја “пословања“ ове мултинационалне компаније, чије су власништво и порекло веома замршени, па чак на неки начин и обавијени велом тајне. Власници “Рио Тинта” “раштркани” су на чак четири континента…

Овај рударски гигант забележио је 2020. године 44,6 милијарди долара консолидованог прихода од продаје, што је, иначе, само за око девет и по милијарди мање од укупне вредности српске економије те године.

Ротшилди дали новац…

Оно што је званично познато јесте да је “Рио Тинто група” англо-аустралијска мултинационална компанија која има седиште и у Лондону и у Мелбурну, а запошљава укупно 45.000 људи. “Рио Тинто” је основан 1873. године, када је мултинационални конзорцијум инвеститора купио руднички комплекс на Рио Тинту, у месту Хуелва у Шпанији.

Мање је познато да су кључни “улагачи“ у шпански рудник били и Ротшилди. Наиме, Нејтан Мејер Ротшилд је најпре развио велики текстилни бизнис у Манчестеру, а затим је у Лондону отворио банку “НМ Ротхсцхилд&Сонс“. Током 19. века, “НМ Ротшилд“ имао је потпуну доминацију помажући Великој Британији да оствари већински удео у Суецком каналу, као и у оснивању британске јужноафричке компаније “Сесил Роудс“ и у откупљивању великих делова будућих гиганата, као што су рударска компанија “Рио Тинто“ и рудник дијаманата “Де Бирс“. Да ли су и данас акционари у “Рио Тинту”, и у којој мери, није познато.

Највећи поседи у Аустралији и Kанади

Kомпанија је од тада само расла, и то преко удруживања и куповине мањих компанија, да би се убрзо сврстала међу светске лидере у производњи велике палете производа, од алуминијума, гвоздене руде, бакра, уранијума до дијаманата и литијума. Ова мултинационална компанија данас је друга по величини корпорација за метале и рударство на свету. Занимљиво је да овај концерн има тзв. двојну котацију којом се тргује и на Лондонској и на Аустралијској берзи, а поред тога и на трећој – Њујоршкој берзи, захваљујући америчким депозитарним акцијама британске подружнице. Такав начин пословања, кажу стручњаци, погодује “Рио Тинту”, јер успева да избегне “негативне пореске последице“ и “регулаторна оптерец́ења“.

Већ 20 година у Србији

“Рио Тинто” у Србији послује под именом “Рио Сава“, односно као предузеће за геолошка истраживања “Рио Сава Еxплоратион” (ћерка-фирма мултинационалне компаније). “Рио Сава” је основана 16. маја 2001. године, са седиштем у Београду, и имала је дозволу за истраживање терена, као што стоји и у њеном називу. Преко компаније “Рио Сава Еxплоратион”, “Рио Тинто” у Србији намерава да ископава руду јадарит, да отвори рудник, сагради постројење за експлоатацију, као и јаловиште у долини реке Јадар, близу Лознице. Јадарит је, иначе, руда која је пронађена само у Србији и у себи садржи литијум, метал од ког се праве електричне батерије и чија тражња расте с порастом броја електричних возила у свету.

Од марта 2009. “Рио Тинто” је четврта највец́а рударска компанија на берзи у свету, са тржишном капитализацијом од 134 милијарде долара. Сви акционари компаније географски су различито распоређени, па је тако 42 одсто акционара у Великој Британији, 18 одсто у Северној Америци, 16 одсто у Аустралији, 14 одсто у Азији и 10 одсто у Европи.

Иначе, управљачка овлашц́ења компаније “Рио Тинто” су консолидована у једној групи вишег менаџмента коју предводе Одбор директора и Извршни комитет. Управни одбор има и извршне и неизвршне чланове, док се Извршни комитет састоји од шефова главних оперативних група.

“Рио Тинто” контролише бруто имовину од 81 милијарду долара широм света, са главном концентрацијом у Аустралији (35 одсто), Kанади (34 одсто), Европи (13 одсто) и Сједињеним Државама (11 одсто), као и мањим поседима у Јужној Америци (три одсто), Африци (три одсто) и у Индонезији (један одсто).

Остављају пустош свуда где се појаве…

Да грађани Србије нису без разлога узнемирени доласком ове компаније и “плановима“ које има код нас, доказује репутација “Рио Тинта”, који је широм света оптуживан за уништавање животне средине. Због једног од последњих скандала “Рио Тинта”, када су миниране старе абориџинске пећине у Аустралији, пљуштале су и оставке у самом врху компаније.

Наиме, председник Одбора директора Сајмон Томпсон саопштио је почетком марта ове године да више неће бити на тој функцији због инцидента који се догодио прошлог маја у кањону Јукан.

Рударска компанију саопштила је да је Томпсонова смена одговор на жеље акционара “Рио Тинта”, који су захтевали да компанија преузме конкретнију одговорност за овај инцидент. “Рио Тинто” је да саопштио да Томпсон неће тражити реизбор наредне године, након што су током експлоатације оштећене абориџинске пећине старе око 46.000 година.

ПрофимедиаСкандал са налазиштем у Аустралији: Уништили и абориџинске пећине
Сам Томпсон је рекао да је одговоран за пропусте који су довели до овог трагичног догађаја. Он је у Одбору директора “Рио Тинта” од 2014. године, а на месту председника од 2018.

“Рио Тинто” је у кањону Јукан изводио радове на проширењу свог рудника гвожђа током којих су у експлозији оштећена древна светлилшта локалног становништва. Срушена пећина се сматрала јединим копненим налазиштем у Аустралији које показује непрекидну људску делатност кроз последње ледено доба.

Томпсон је, иначе, четврти функционер “Рио Тинта” који је ту компанију напустио због овог инцидента. Пре њега, Жан Себастијан Жак смењен је с места извршног директора, заједно са још двојицим руководилаца.

Склони преварама

Поред тога, недавно је и Правни центар за људска права са седиштем у Мелбурну у свом извештају за 2020. навео да је “Рио Тинто” крив за вишеструка кршења људских права у Папуи Новој Гвинеји, где је управљао рудником” Пангуна” на острву Бугенвил. У извештају се наводи да је рудник загадио воду и поља и иза себе оставио уништену речну долину. “Рио Тинто” је своје акције у руднику продао 2016. године, а ове године је обећао да ће финансирати независну процену тренутне штете по животну средину и утицај на људска права бившег рудника бакра и злата.

Такође прошле године, британски “Фајненшл тајмс” писао је о томе да је “Рио Тинто” преговарао с британском Kанцеларијом за спречавање превара о могућем договору како би се избегло кривично гоњење због наводног подмићивања 2011. године у куповини удела у руднику металне руде “Симандоу” у Републици Гвинеји.

Kршења људских права у Папуи Новој Гвинеји

Норвешки државни стабилизацијски фонд је 2008. године продао свој целокупни удео у “Рио Тинту” од 850 милиона долара, наводећи да је компанија одговорна за еколошку штету у Индонезији. Влада се жалила да је рудник “Грасберг”, који је 40 процената у власништву “Рио Тинтоа”, испустио “врло велике количине” рударског отпада директно у природни речни ток.

Kорупција и мито

Ту су и многобројне афере збого корупције и примања мита запослених у “Рио Тинту”. Тако су бивши директор канцеларије “Рио Тинта” у Шангају и тројица кинеских радника 2010. осуђени за узимање више од 14 милиона долара мита од кинеских челичана током напетих преговора о копању железне руде 2009. године. Kомпанија је отпустила сву четворицу, истичући њихово срамно понашање, међутим, документи који су процурили, као део глобалног новинарског истраживања “Пандорини папири“, показују да је “Рио Тинто” наставио да послује са истим тим директором осуђеним за мито преко његових офшор компанија, годинама након избијања скандала.

Такође, у 2013. години монголски сточари су тврдили да је проширење рудника бакра и злата “Рио Тинта” у пустињи Гоби вредно пет милијарди долара угрозило јединствену животну средину њиховог подручја и снабдевање свежом водом.

Америчке власти 2017. године оптужиле су “Рио Тинто” за превару у послу са угљем у Мозамбику, када је компанија, наводно, прикрила праву вредност посла.

Ове године, активисти за људска права и заштиту животне средине оптужили су компанију да загађује изворе воде и око њеног рудника на Мадагаскару. “Рио Тинто” је признао загађење, али је негирао да је оно повезано са њима, најавивши сопствену истрагу.

24седам.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!