fbpx

Завичај Милоша Обреновића осуђен на заборав

0
(0)

НА двадесетак километара северно од Пожеге, у подножју планине Маљен, налази се село Горња Добриња, родно место оца модерне српске државе – кнеза Милоша Обреновића. Ово живописно село у којем централно место заузима спомен-комплекс посвећен родоначелнику династије Обреновић неправедно је запостављено и скрајнуто на туристичкој карти Србије – организоване посете туриста су ретке, ђачке екскурзије још ређе, иако Горња Добриња лепотом природе која је окружује и по богатом историјском наслеђу заслужује да буде у самом врху домаћих туристичких локалитета.

Добрињци, потомци јунака бројних ратова за слободу Србије (о чему сведочи и споменик подигнут за стотину војника изгинулим од 1912. до 1918. године, а који се налази у порти сеоске цркве), на челу са овдашњим председником Месне заједнице Василијем Чарапићем, вредно раде на изградњи сеоске инфраструктуре и прилазних путева, као и обнови многих значајних историјских објеката, који би могли да у блиској будућности засијају старим сјајем. Ипак, без помоћи државе, локалне самоуправе, а пре свега надлежних министарстава, ово село, које је 1991. године проглашено за културно-историјску средину од изузетног значаја за Републику Србију, биће осуђено на – заборав и пропаст.

ГОРЊА Добриња недавно је прикључена на рзавски водовод, асфалтирано је 4,5 километара сеоског пута, постављена је расвета… Оно што је, међутим, остало да се уради је асфалтирање путног правца од центра села до Душковца, у дужини од око 6,2 километра, што ће обухватити и прилаз до самог родног места кнеза Милоша, односно до места где је била кућа у којој је рођен, а где се данас налази шљивик са спомен-обележјем подигнутим 1879. године. Циљ је да се на том месту подигне Милошева родна кућа, онаква каква је она некада била, као и да се обнови такозвани конак, односно гостинска кућа Јеремића, Матијевића воденица, сеоски дом културе и школа. Пројекти су већ у изради, али ће бити потребна финансијска помоћ да би се све спровело у дело.

Василије Чарапић, председник Месне заједнице Горње Добриње, поред споменика кнезу Милошу – Фото В. Илић 

– Потенцијале туристичке понуде видимо у положају и међусобној повезаности објеката, споменика културе. Свакако, најважнији и најстарији споменик је Црква Светих апостола Петра и Павла коју је подигао кнез Милош 1822. године, а где су иначе земни остаци кнежевог оца Теодора, пренети са сеоског гробља и сахрањени поред цркве у порти – рекао нам је Чарапић.

– Занимљиво је да је на месту где се налази садашња црква била црква брвнара, али нико од тадашњих Милошевих мајстора није желео, нити смео да је сруши и скине крст, како би на њеном месту подигли зидану цркву. Тада је сам Милош дошао у село, попео се на кров брвнаре, прекрстио се три пута и рекао: „Опрости ми, бела цркво, што те рушити морам, али на овом месту саградићу бољу и лепшу цркву“. Како рече, тако и уради.

У СЕЛУ се налазе и стара школа подигнута 1857. године, али и стамбена зграда свештеника, учитеља и некадашњег краљевог посланика Милана Поповић, изграђена 1890. године. Ретко ко зна да је приликом посета Обреновића ова кућа претварана у привремени краљевски двор и у њој су боравили више пута краљ Милан, краљ Александар Обреновић, као и краљица Драга. На раскршћу главног пута за Пожегу, Горњи Милановац и сеоског пута за село Душковци, налази се стара механа направљена 1869. године.

Село Горња Добриња, родно место првог српског кнеза Милоша Обреновића

Поред Цркве Светих апостола Петра и Павла, спомен-комплекс чине и чардак, звоник и споменик кнезу Милошу. Кнез Милош је чардак подигао 1860. године као задужбину свом оцу Теодору. Његова основна функција је била смештај и боравак кнеза и његових гостију за време црквених сабора и других свечаности. Доњи деоове грађевине је чесма са извором хладне питке воде. Источно од чардака је споменик кнезу Милошу Обреновићу. Направљен је 1990. године, а дело је вајара Мирослава Протића, родом из Горње Добриње.

– Туристи долазе, али у малом броју и то су углавном спорадични индивидуални доласци. Пре Другог светског рата у Добрињу су долазили ученици из разних крајева Србије на излете и наставу, па сам мишљења да у блиској будућности заједно са Туристичком организацијоим пробамо да оживимо овај вид долазака и осмислимо радионице у природи и боравак школараца у објектима – казао нам је Василије Чарапић.

Село, иначе, има 428 становника и заузима површину од 1.340 хектара.

ПЕВАЧИ И ТРУБАЧИ

ЗА лепоте Горње Добриње крајем прошлог века знале су многе познате домаће личности. Тако су, рецимо, певачи Тома Здравковић и Зоран Калезић били чести гости Добрињаца, као и Уснија Реџепова и Беба Селимовић, које су овде повремено долазиле на одмор. Најдражи гости овдашњих мештана су, ипак, трубачи, па оркестри из ових крајева често долазе овде и знају да освану свирајући.

Владимир Илић, Новости.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Босна: Вучић у посети завичају

0 (0) Премијер Србије Александар Вучић искористио је долазак у Мостар на Сајам привреде да …

Хероје убијају рак и заборав: Помен хероју Кошара прошао у потпуној медиској тишини и без икаквог учешћа државе

0 (0) У омаленом селу Мијаловац код Трстеника јуче је одржан годишњи помен Драгану Миличевићу, …

Један коментар

  1. iako je mnogo puta stampano vukovo pismo milosu obrenovicu niko to ne cita nit se iz toga pouci. – ponovo imamo milosa, prgavog, podmuklog kao zmija iz vrzina i kamenjara dalmatinskih, divljeg gurbeta i neizlecivivog psihopatu. – kumo ubica i visestruki ubica izmecara i sluzincadi, koji je znao ponizavati naj poznatije ljude i na robiju i izgnanstvo slati i sa svakim se sprdati. – i oni nepismeni i oni iz akademije znaju da takvi nam ne trebaju al leba treba jesti pa zato samo retki tamo zalutaju a ako Bog da zdravlja i ja cu tamo al ne iz ljubavi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *