Привидном миру у евро-зони је дошао крај. Уобичајене грозне вести опет су ту. Али, без панике. Европска централне банка припрема обрану. „Супер Марио“ ће да спасе ствар!
Влада у Атини се поново прерачунала. За следеће две године недостаје јој – не 11 и по милијарди евра, како је раније објављено, него 14 милијарди. То у поређењу са 240 милијарди из двају пакета помоћи и 100 милијарди за које је смањен грчки дуг, и не звучи пуно. Али спасиоци су се уморили. Како објаснити грађанима Немачке, Холандије, Аустрије и Финске да би требало да спреме и трећи пакет? Зато се расправља о томе да земље зајмодавци Грцима изађу у сусрет на други начин: да снизе камате на кредите помоћи или једноставно одложе рокове плаћања.
Председник Европске централне банке Марио Драги учиниће све за спас евра
Међутим, криза се закувала у још једном лонцу: И Шпанија би ускоро могла да затражи максималну помоћ из за то предвиђених фондова. Чини се да се нова молба за помоћ не може „заобићи“, изјавила је градоначелница Мадрида Ана Ботела. Она је прва високорангирна шпанска политичарка која је то признала. Тој четвртој економској сили евро-зоне улагачи масовно окрећу леђа. У другом кварталу извучено је капитала као никада у последњих 20 година. Још један знак неповерења финансијских тржишта јесу високе камате које она за дугорочне кредите захтевају од шпанске државе. За десетогодишње кредите, камате износе око седам одсто. Такво оптерећење тешко да било која земља може да подноси на дужи рок. Шпански министар привреде Луис де Гиндос од Европске централне банке (ЕЦБ) тражи да неограничено купује шпанске државне обвезнице. Он сматра да се само тако трајно може олабавити каматни притисак.
Дојче Веле
