fbpx
зеленашке камате

Зеленашке камате даве дужнике

0
(0)

Задужени грађани све теже отплаћују обавезе, а у банкама све већи казнени поени. Пенали за кашњење и до 80 одсто. Сваки 11. дужник нема пара за рате које пристижу

У СРБИЈИ више од 90.400 грађана или сваки 11. дужник нема новца да отплаћује кредите. Пре свега због губитка посла, нередовних плата и све већег девизног курса.

Иако и сами банкари очекују да се тај број повећава током године, за свако кашњење у измирењу рата зарачунавају „дебеле“ камате, које се у зависности од услуге крећу од 34 до чак 80 одсто. Тако се постојећи дуг увећава и још више отежава отплата.

Тако, према подацима НБС, које су доставиле саме банке, пенали за кашњење у измиривању месечних обавеза само кредитних картица у просеку износе 42,67 одсто, седам банака је наплаћивало и 60 одсто, а једна – 80 одсто. Слична је ситуација и са дозвољеним минусом. За свако кашњење по текућем рачуну, банкари обрачунавају од 46 до 78 одсто годишње.

Грађани најтеже отплаћују кредитне картице. Кашњење је достигло 9,4 одсто почетком године, односно 72.945 картица је у доцњи. У црвеном минусу је 259.520 текућих рачуна односно 8,2 одсто власника.

Најмањи пенали су за оне који касне са отплатом кредита, и за њих банке примењују законску затезну камату која се сваког месеца објављује у Службеном гласнику, а обрачунава се тако што се на фиксни износ од 0,5 одсто дода месечни раст цена. Али, зато су папрени пенали за све друге услуге.

 РЕКОРДЕРИ СРБИЈА је лидер у региону по расту тешко наплативих кредита. Проблематични кредити расту и достигли су ниво од 19,3 одсто. Од тога највеће проблеме имају фирме, код којих је кашњење премашило 22 одсто, док је код грађана доцња достигла 8,4 одсто.

 – Грађани падају у дугове, односно не могу редовно да отплаћују рате, јер, пре свега, остају без посла, или су им зараде умањене и нередовне – каже Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета. – Банке им излазе у сусрет тако што омогућавају рефинансирање или репрограм, а док до тога не дође у обавезе улазе и затезне камате. Тренд кашњења у отплати кредита ће се само повећавати због незапослености, а све ће зависити од привреде. Уколико компаније не буду враћале кредите, то ће се преливати на плате односно на грађане, који ће такође каснити са обавезама.

Затезна камата на кредитне картице и дозвољени минус се исказује годишње, а зарачунава се по сваком дану кашњења.

Банкарски службеници или агенције које раде за њих, већ после три дана кашњења позивају корисника и обавештавају га да је ушао у доцњу. Поједине, толеришу да се рата измири током месеца, а уколико се пробије тај рок, и кашњење потраје више од два месеца активира се инструмент обезбеђења односно меница.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Скупо задуживање Србије

5 (4) Србија се ових дана задужила на светском финансијском тржишту још две милијарде евра …

Пензионери дошли по 100 евра, редови пред банкама и поштама

5 (1) Од данас пензионери могу у банци Поштанска штедионица и поштама да подигну помоћ …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *