fbpx
Насловна / Свет / Хелм / Земље Балкана остају без стручњака: Збогом памети
Земље Балкана остају без стручњака: Збогом памети 1

Земље Балкана остају без стручњака: Збогом памети

Распамећени Балкан је назив који би могао понети овај регион после више него забрињавајуће статистике Европске банке за обнову и развој о одливу чак шест милиона углавном школованих људи.

Босанци највише одлазе

Анализа балканског егзодуса показује да, приликом миграција, земље региона југоисточне Европе знатно више напуштају висококвалификовани кадрови него запослени просечних знања и вештина.

  • Та вишемилионска бројка оних који живе у иностранству представља чак трећину популације Западног Балкана – указао је председник ЕБРД-а Сума Чакрабарти и додао да највише забрињава одлазак младих и образованих људи.

Убрзано пражњење региона миграцијама квалификованих радника, према речима Чакрабартија, има негативан ефекат на продуктивност. Међутим, како додаје, негативне ефекте на раст може имати и одлазак нискоквалификоване радне снаге.

  • Емиграција, посебно младих обучених кадрова, озбиљан је проблем за Западни Балкан. Миграције су мотивисане разликама у приходима у поређењу са земљама Европе, што је главни циљани регион. Али на миграције, такође, утиче и незадовољство домаћим политичким и економским приликама – каже Чакрабарти.

Евидентан је одлазак из региона и мада нико, како каже за „Вести“ извршни директор Групе 484 Владимир Петронијевић, не може да утврди строго прецизну бројку оних који иду, ипак се показује да највише људи одлази из Босне и Херцеговине. Он подсећа да се одлазило и 90-их прошлог века, али да су сада разлози одласка другачији.

Удар на виталност нације

  • Kад је реч о Србији, прича се о одливу школованих, стално се гледа колико је утрошено на систем образовања и њихово школовање, али видимо да иду и они с нижим степеном образовања чије школовање такође кошта, а вештине које знају су потребне – објашњава Петронијевић и додаје да се траже српски возачи, грађевински и радници на ЦМЦ машинама, халогени заваривачи, а не само лекари већ и медицинске сестре.

Забрињавајуће је што су, како истиче наш саговорник, некада одлазили појединци из породица на рад у иностранство, а сада се селе читаве породице.

  • То показује да је одлука ових породица да се трајно иселе, што је лоше за једну земљу јер представља и удар на виталност једне нације – појашњава Петронијевић како Балкан, с изузетком Албаније, постаје простор старих.

У осврту на одлив образованих, овај стручњак указује да, осим негативне последице, одлив мозгова носи и позитивне које Србија треба да искористи.

  • Образовани кадар се тамо где оде, брзо етаблира, успостави велики број контаката и стално тамо унапређује знање које ми можемо захваљујући новим технологијама можемо да искористимо, а то, нажалост, не радимо.

Док друге државе употребљавају знање образованих и квалификованих Балканаца, корист Србије се своди на се на то да дијаспора шаље значајан износ дознака кући који је у прошлој години износио 2,6 милијарди евра.

  • Дознаке немају значајан ефекат на развој, ограничавају и спремност за рад оних који су остали код куће – сматра Чакрабарти.

Наравно да немају, потврђује за наш лист стручњак за инострана улагања Милан Kовачевић, јер неко шаље родитељима, а неко тетки тај новац из иностранства, што јасно говори да је само за личну употребу.

Остадоше „лењивци“

  • Наш проблем је што иду у иностранство они који верују у себе и могу и хоће више да раде, док остају они којима је проблем да много времена проведу на послу, а да се притом, као што знамо, прековремени рад плаћа – указао је Милан Kовачевић како из земље одлазе амбициозни и бољи радници, а остају „лењивци и неквалитетни“.

Из Пакистана у Румунију

Одговор на емиграције су имиграције, каже извршни директор Групе Владимир Петронијевић, указујући да су и Србија о остале државе у региону не само део Европе, већ су некоме Запад.
Он наводи пример Румуније из које возачи масовно одлазе, али је њен одговор на миграције новог миленијума довођење возача из Пакистана.

Бег од сиромаштва

Сума Чакрабарти сматра да је решавање проблема миграција веома сложено.

  • Није ту реч само о подизању нивоа прихода, што је тешко питање само по себи, већ и креирању бољих услова за живот. То подразумева боље функционисање јавних институција, које служе људима уместо да компликују њихове животе, пружају висококвалитетну здравствену заштиту и образовање, али и правосудни систем у коме ће судски процеси бити фер и неће трајати годинама. Такође подразумева и приступ квалитетном снабдевању водом, услугама за пречишћавање отпадних вода, као и добар квалитет ваздуха. То треба да буде приоритет за креаторе економске политике, баш као што је приортет бољи пут или железничка пруга – каже он.

Д. Декић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Херој са Кошара са НАТО гелером поред срца живи са 6.000 динара месечно, а има осморо деце! (видео) 11

Херој са Кошара са НАТО гелером поред срца живи са 6.000 динара месечно, а има осморо деце! (видео)

Пре тачно две деценије када је нашу земљу погодила НАТО агресија, Дејан Перић, као војник …

Плате у Хрватској порасле 10, а у Румунији чак 54 одсто 12

Плате у Хрватској порасле 10, а у Румунији чак 54 одсто

Масовни одлазак хрватских грађана у иностранство покренуо је два озбиљна процеса на тржишту рада, један …

Један коментар

  1. Oве што би увозили Пакистанце треба послати у Пакистан на усавршавање мултикултурализма и то под хитно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *