Да ли је повратак на Косово Лавдрима Мухаџерија најава терористичких акција ISIS на Балкану?
Да се Џихади Џон за живота појавио у Европи, изазвало би то поприличну пометњу, док вест о повратку балканског Џихади Џона никог не узнемирава. Да ли су се то држављани ЕУ навикли да Албанци не одговарају за своје злочине и да њихови злочини и нису тако страшни? Или мисле да то више и није Албанац, да се преобратио у некаквог наднационалног џихадисту? Али зашто су онда тако упорно јурили и ликвидирали баш Џихади Џона, јер нису могли да гледају како Енглез коље западне таоце.
Док смо мислили да то раде неки тамо фанатици из далеких исламских средина и нама је било лакше, јер се чинило да је зло далеко и да је нешто тако немогуће замислити у Европи. Када је Лавдрим Мухаџери, један од најсуровијих главосеча, препознат као Албанац са Косова, схватили смо да је зло и у нашем дворишту. Када смо чули да се вратио на Косово, шок је прерастао у зебњу. Чудно је да Европи Мухаџери не изгледа тако страшно, као неки који су у ISIS отишли из њихових држава, а које препознају иако носе маске преко лица. Мухаџери чак и не носи маску, он се поноси својим крвавим представама пред камерама и нема проблем да закоље и дете. Ко би рекао да је тај немилосрдни монструм рођен у Србији, на Косову, у Качанику 1989. године. Зато вест да се са групом терориста вратио у Качаник заслужује много већу пажњу.
Значи, Муџахери је продукт управо тога где САД покушавајју силом да створе САД на тлу Србије. Одрастао је у тој средини и она га је школовала и васпитавала. Да ли га је средина усмерила да са 26 година постане монструм светског гласа? Радио је у америчкој бази Бонстил до 2010. године, одакле је упућен у тренинг камп НАТО у Авганистану, да би се већ 2011. придружио терористима ISIS и постао један од њихових вођа. Два пута је званично објављено да је погинуо на ратишту у Сирији, али се поново појавио, као да живи трећи живот.
Да се вратио на Косово, први су јавили Италијани, уствари италијански медији који су се позвали на њихове обавештајне службе. А сваки ће вам стручњак за тероризам рећи – ако Италијани кажу, треба им веровати, они знају. Много озбиљније питање јесте зашто се вратио баш сад ако се пође од неспорне чињенице да су терористичке вође увек на тежишту збивања и акције.
Није Мухаџери мастиљара нити теоретичар, па да седи и пише памфлете негде у скровишту на Косову. Он се доказао акцијама и злочинима, и он само то зна да ради. Тако се наметнуо вођама ISIS да га тако младог прихвате као себи равног. Као неко ко је радио код Американаца и сарађивао с њима и на Косову и у Авганистану, итекако је морао да се доказује. Зато није презао ни од тога да заврне рукаве и ритуално коље невине људе пред камерама.
Једна могућност зашто се овај злочинац вратио на Косово јесте да су пацови почели да беже са брода који тоне у Сирији. Договор Русије и Турске и посредни договори Путин – Трамп најављују да том броду спаса нема. Зна се са других ратишта да највећи злочинци први беже. Ипак, можда је сувише рано за бежанију и можда није побегао, него дошао послом. Ако је ово друго у питању, посао на коме сада ради Европа би могла ускоро да осети кроз нови талас тероризма.
КАМПОВИ ЗА ОБУКУ НА КОСОВУ
Зашто скоро сваки терориста светског гласа, што Лавдрим Мухаџери свакако јесте, мора у својој биографији да се очеше о америчке обавештајне службе или војне базе? Зашто држава која се сваког дана заклиње у борбу против тероризма мора да свакога од њих лично познаје и зашто је са сваким појела много соли. Ако неко мисли да је Мухаџери тек тако ушао у америчку војну базу Бонстил, а да Американци нису знали ко је он и шта ће од њега постати, не мислим тако. Некакве међународне потернице за њим не треба да нас заварају.
Како то да ЕУ, НАТО и САД не реагују? Како њих не плаши повратак монструма и да ли је директно угрожена база Бонстил. Код Американаца нема нервозе – значи да је све под контролом. Наравно да Американци, ради властите безбедности, не би дозволили нека за њих нејасна вршљања џихадиста по Косову. Зато њихово ћутање и хладнокрвност, када су терористичке ћелије, базе и кампови за обуку на Косову у питању, све објашњава. Опет је неки договор у питању. Тако постаје јасно зашто Мухаџери има три живота.
Србија деценијама упозорава на присуство опасних терориста и кампова за обуку на Косову, али то нико не чује. Тај податак игноришу и Американци иако нису гадљиви на информације о терористима, ма од кога долазиле. Ако ћуте, значи то већ знају. А зашто ништа не предузимају, то знају само они. Јер добро се зна да су некадашњи кампови за обуку терористичке ОВК касније искориштени за обуку терориста ISIS. Зна се и где се они налазе – на планинском и тешко приступачном терену уз границу са Албанијом и Македонијом.
Врло прецизне податке о камповима за обуку терориста на Косову дале су и руске обавештајне службе. Уствари, те податке објавио је Спутњик, па је за претпоставити да су их добили од руских служби. Ту се наводи да на Косову постоји пет кампова за обуку терориста ISIS и два кампа за обуку терориста Ал Нусра фронта. Наводи се прецизна локација и број терориста, како се обучавају и ко их обучава. На почетку оружане побуне на Косову у тим камповима су обучавани Албанци за терористичку ОВК, а инстуктори су били припадници Ал Каиде. Сада је ствар обрнута и услуга се враћа – обучавају се терористи ISIS и Ал Нусра фронта, а инструктори су Албанци.
Тако постаје јасно зашто Американци ћуте и зашто се не узбуђују – Ал Нусра фронт је њихов савезник у Сирији, о коме брину и снабдевају га оружјем и опремом. Зашто би им онда сметало што се обучавају на Косову и намеће се питање да ли су то они и организовали. Тешко је некад разумети обавештајне игре CIA ако је познато да је Ал Нусра фронт војно крило Ал Каиде, која је авионима терорисала САД. Тако се враћамо на стари и основни проблем у борби против тероризма – добар и лош тероризам и добар и лош терориста. То је двоструки аршин, кога се САД и Запад упорно не одричу иако су због таквог гледања и сами трпели последице.
Ми смо те двоструке аршине осетили на властитој кожи. ОВК је била терористичка све док Ричард Холбрук није изуо ципеле и прекрстио ноге договарајући пакт са њима. Након тога постали су ослободилачка војска са пуном подршком САД. Тако су и терористи Ал Каиде били добри момци док су ратовали против Руса у Авганистану. Затим су били лоши момци након тероризма у САД. А сада су терористи Ал Нусра фронта опет добри момци, јер су неопходни као пешадија која у Сирији брани америчке интересе. Како то они одједном немају везе са Ал Каидом и са тероризмом када су њено војно крило. То опет знају само Американци. Није тешко предвидети да ће то за Американце опет бити лоши момци, само је питање времена. Савез је наравно привремен, само док у Сирији имају истог противника.
Зато се игноришу не само српски него и руски, а накрају и италијански подаци о томе да је Косово постало важна база за обуку терориста и планирање терористичких акција. Нису случајно недавно у Немачкој ухапшена два Албанца због припреме терористичке акције, али опет, као да их обрађује косовска полиција, пуштени су због недостатка доказа.
Није тешко закључити како и зашто су руске службе дошле до података о камповима за обуку терориста на Косову. Једноставно, изучавали су противника у рату у Сирији и утврдили да су се неки од њих обучавали на Косову. Не интересује Русе баш толико Косово да би тамо слали своје обавештајне тимове, имају они својих проблема. Изучавајући противника у Сирији штошта су сазнали, да ли преко заробљеника или имају оперативне позиције у редовима противника. Као пријатељска земља, сигурно су податке уступили нашим безбедносним службама, а текст у Спутњику је порука Американцима да се све зна и да престану да помажу терористе.
САД ће брзо морати нешто да мењају кад је подршка терористима у питању јер овај пут нису успели да своје тајне активности потпуно прикрију. Навелико их оптужује и турски председник Ердоган, и то отворено, да подржавају тероризам и да Турска за то има брдо доказа у на фотографијама и видео-снимцима. Наравно да Турци то одлично знају јер су до јуче – или боље речено до покушаја пуча – сарађивали на истим послу и заједно помагали терористе.
ЛАЖНА ХАПШЕЊА ТЕРОРИСТА НА КОСОВУ?
Некакве косовске назови службе безбедности кажу – нисмо лоцирали Лавдрима Мухаџерија на Косову. Значи, по њима, он није тамо. Ипак бих више веровао Италијанима. Међутим, ако се летимично погледа ситуација на Косову, њихове службе стварно јуре терористе а судови подижу оптужнице. Зашто онда не би ухапсили и Мухаџерија, као сваког другог? Зато што је комплетна јурњава обична превара.
Хапшења су започели још почетком 2016, а интензивирана у другој половини године. У новембру су ухапсили десетине лица због, како кажу, припреме терористичких акција у Европи и на Балкану. Хапсе и имаме по џамијама у Приштини, Пећи и Призрену, али их пуштају на слободу због недостатка доказа. Приликом претреса разних локација кажу да су пронађени предмети и други докази о терористичким припремама, а онда се та лица пуштају јер нема доказа.
Ништа чудно, јер борба против тероризма и није циљ косовских служби. То је само замазивање очију ЕУ и још један очајнички корак ка постизању коначног циља – стварања признате државе Косово. Није проблем разумети шта се дешава ако се зна да су косовске институције поднеле захтев за пријем Косова као државе у Интерпол и Еуропол. Због тога је створена илузија да се косовске власти интензивно боре против тероризма, али, ето, били би успешнији када би били равноправни чланови ових међународних институција. Индиректно су упозоравали Европу и цео свет да су и сами угрожени ако не прихвате захтев косовске администрације. За сада ова варка није успела – Косово није примљено у Интерпол.
ДА ЛИ БАЛКАН ПОСТАЈЕ МЕТА ТЕРОРИСТА?
Мухаџери се није вратио сам – помиње се око 200 његових људи који су се вратили пре њега. Ако је то и делимично тачно, опасност за Европу, па и по Србију, је велика. Која би друга логика била у питању ако ратиште у Сирији напуштају сада, када се очекују најтеже борбе за очување какве такве ISIS. Пре ће бити да преносе неку форму рата и на друга подручја, пре свега у Европу, како би одвукли пажњу на другу страну и растеретили притисак у Сирији.
Да повратак Мухаџирија и сабораца угрожава и Србију, упозорава наш најбољи познавалац исламског фактора Џевад Галијашевић, а њега треба послушати. Он каже да би мета напада могао бити и Београд, јер је Србија добра и са Русима и са ЕУ, па би то био индиректан погодак у главне мете. Наравно да ће наш обавештајно-безбедносни систем имати то у виду, али не постоје те безбедносне мере ни у много јачим земљама које могу гарантовати безбедност од тероризма.
Оно што би посебно требало да забрине Европу, па и Србију, јесте податак да се у камповима за обуку терориста на Косову налазе верски идеолози ISIS, по двојица у сваком кампу, који врше тријажу терориста на обуци. Из групе оних који се обучавају за борбу на фронту издвајају се они погодни за самоубилачке акције. Полазници обуке најпре изучавају Куран и уче арапски језик, затим прелазе на обуку руковања оружјем и војну обуку за герилски начин ратовања, док се изабрани за самоубилачке акције обчавају за своју мисију.
Није искључено да се терористи, услед максималних безбедносних мера у централној Европи, преорјентишу на Балкан. Јер исламски фанатици, самоубице, не плаше се за свој живот, него се плаше да ће бити спречени у својој самоубилачкој мисији и да неће постати шехиди. Зато би могли акцију извести где им је успех сигурнији.
Одбрана од тероризма постаје све тежа, поготово када су показали да им за извођење терористичких акција не требају ни оружје ни експлозив. Када су показали да у њиховим рукама све постаје оружје – раније је то био авион, сада камион, а ко зна шта ће бити следеће. Тако полиција не може да их открије преко реквизита који су раније били обавезни: пушка, пиштољ, бомба, експлозив, сатни механизми, детонатори итд. Могу их откривати по међусобној комуникацији, пресретањем разговора, али све теже. И они су се извештили, нема више отворених разговора нити лаичких шифри. На корак смо од тога да оперативна позиција у њиховим редовима буде једини извор информација, а зна се колико је то тешко масовно остварити.
Најтеже је открити „самосталне стрелце“, који су се могли инфилтрирати у мигрантске групе и сада чекају или наређење или прилику. Тешко је открити и оне који су европски држављани и који су се самофанатизовали преко разних портала и медијских извештаја. И они могу да положе заклетву Алаху и сами испланирају акцију. Тако више професионалне службе у будућности неће бити довољне, без обзира колико добро раде свој посао, него ће ослонац морати да се прави на све полуге друштва.
Треба учити од других и извлачити поуке из досадашњих терористичких акција. На пример, сада се већ може закључити да се никакве јавне манифестације не могу одржавати поред пута којим се одвија јавни саобраћај. Евентуално, могу се поставити тешке препреке, али је сигурније саобраћај далеко изместити. Не могу се обављати велике манифестације на отвореном простору, а да полиција има прст на обарачу и све држи на оку. Свако масовно окупљање у затвореном простору мора бити под вишеструком контролом и провером полиције. Једноставно речено, тако ћемо морати да живимо ако се тероризам не обузда, а за то су мале шансе, бар у догледно време. Израелци, који имају највише искуства у обуци о заштити од тероризма, започињу у дечијим вртићима – деца се уче да за десетак секунди нађу најбољи заклон. Није далеко дан када ће и европљани морати да размишљају о томе.
ЉУБАН КАРАН, Стандард.рс
