Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић најавио је да ће статус угашене државне новинске агенције Тањуг бити “предмет анализе” и да постоје ситуације у којима је добро да држава остане у медијима.
“Јасно је да држава не треба да буде у медијима, али постоји маргина крупних изузетака. Ми ћемо врло брзо, у сачињавању медијске стратегије, говорим о недељама, бити у прилици да потражимо модел који је прилагођен општим тенденцијама, али и који садржи у себи извесне специфичности. У Европи не постоји јединствен приступ том проблему. Боље је да државе нема у медијима, али постоје ситуације у којима је то добро. Ако све препустимо тржишту, онда ћемо да се чешемо тамо где нас не сврби”, рекао је Вукосављевић у интервјуу за магазин Недељник.
Одлука о укидању Тањуга донета је после неуспеле продаје тог предузећа, у складу са медијском стратегијом којом је предвиђен излазак државе из власништва у медијима, као и успостављање равноправног положаја медија на тржишту. Тањуг је одлуком владе престао да ради 31. октобра 2015. године. Та новинска агенција, међутим, и даље емитује вести, користећи простор и опрему коју је користила и пре одлуке о укидању.
Вукосављевић је рекао да је медијска слика у Србији конфузна и нестабилна.
“Конфузна због извесног степена дерегулације у погледу закона, а сведок сам и једног јаког уплива простаклука и банализације”, оценио је Вукосављевић.
Вукосављевић је нагласио да је начелно резервисан према подизању споменика Зорану Ђинђићу и Слободану Милошевићу, те да инфлација нових споменика није добра ствар, јер Београд мора да води рачуна о својој традицији, о стилу и укусу.
Он је додао да сматра да споменичко наслеђе у Београду није лоше, али да се друштво није достојно одужило многим великанима из области уметности и културе, као што су Растко Петровић, Милош Црњански или Диана Будисављевић.
Говорећи о стању у култури, он је рекао да ће његов највећи пораз бити уколико у свом мандату не отвори Народни музеј и Музеј савремене уметности, и додао да га је срамота због кашњења са њиховим отварањем.
Он је као приоритет навео израду културне стратегије, коју је окаракатерисао као устав у култури.
Бета
