уторак , октобар 24 2017

Лепо је бити Србин на кинеском путу свиле

Дунхуанг, Пекинг – Кина не жали ресурсе да промовише нови коридор ка Европи који мање-више иде трасом древног Пута свиле ка Средоземљу, а који је сада назван иницијатива „Појас и пут”.

Ово је утисак репортерке „Политике”, која се на позив највећих кинеских дневних новина „Женмин жибао” („Народне новине”), заједно са 300 представника медија из 126 земаља, нашла у граду Дунхуангу, иначе стратешком месту на старом путу свиле, који је оаза у пустињи Такламакан, географски испод Монголије, 1.800 километара од Пекинга ка западу.

Кинези безброј пута понављају да је то иницијатива њиховог председника Си Ђинпинга, започета 2013, када је рекао да свако време има своју мисију, а да је иницијатива „Појас и пут” кључни пројекат 21. века. Кина је од 2013. у земље на коридору „Појас и пут” већ уложила 50 милијарди долара. Си Ђинпинг је претходних месеци најавио нова улагања од 80 милијарди долара, истовремено тражећи од кинеских државних банака да пројекат подстакну с више од 40 милијарди долара.

Већ другу годину у Дунхуангу Кинези окупљају госте из целог света да промовишу своју визију, што је само један од многих скупова на којима Кина тражи подршку остатка света за овај пројекат. Пре тога, Си Ђинпинг је с истим циљем угостио 30 светских лидера, као и челнике Уједињених нација, Светске банке и Међународног монетарног фонда, а светској елити предочио је план и на светском форуму у Давосу.

Лепо је бити гост из Србије на новом кинеском путу свиле. Лију Тинг, студенткиња енглеског и волонтерка на међународном скупу „Појас и пут” у Дунхуангу, на чињеницу да је између осталих гостију задужена и за оне из Србије, с одушевљеним осмехом каже:

– Ми знамо за Србију и сви вас волимо. И сви желимо да вас посетимо.

На тренутак, гост из Србије се осети као припадник неког далеког, митског народа за које Кинези знају да су им пријатељи, што невољно изазива поређења и враћа сећање на нека скорашња времена када смо с друге стране заједничке планете били сатанизовани.

Џанг Гаоли, заменик председника владе и један од најмоћнијих људи у земљи, јер је и члан највишег политичког тела Комунистичке партије, обратио се учесницима скупа поруком да „Појас и пут” јесте кинеска иницијатива, али да ће од ње велике користи имати и све друге земље на том коридору.

– Пројекат „Појас и пут” значиће напредак за све земље које му се прикључе. Влада ће надзирати кинеске компаније које послују у иностранству, стриктно ће регулисати своје инвестиције и пословање и спречавати ризике у великим инвестиционим пројектима – рекао је Гаоли.

По његовим речима, дугорочне позитивне основе кинеске економије остају непромењене. Кинеска економија је развојно чудо и БДП по глави становника је достигао 8.000 долара. Од 1978. до 2010. године годишња стопа раста кинеског БДП-а била је 9,9 процената. Током дванаестог петогодишњег плана стопа је задржана на 7,8 одсто. У 2016. години кинески БДП порастао је за 6,7 одсто, са доприносом светском економском расту већим од 30 одсто. Раст јесте мањи, али нас то не забрињава, јер је сада основица већа. Раст запослености превазишао је очекивање, а ниво живота људи континуирано се побољшава. Кина је постала друга највећа светска економија, највећи светски извозник и трећи највећи светски инвеститор – рекао је Гаоли новинарима са свих континената.

Свесни да многи у свету зазиру од њиховог експанзионизма, кинески домаћини безброј пута понављају да је у овом случају реч о сарадњи и повезивању гигантских економија са супротних страна света, повезивању народа сваке врсте, не само економском, већ и културном, да је реч о општем привредном расту, отварању радних места у земљама у развоју, да на коридору које треба да повеже Жуто кинеско море и Ирско море има места за све. Труде се да увере остатак света да није реч ни о каквом кинеском Маршаловом плану.

На мапи света карте су промењене, па је тако Си Ђинпинг постао водећи светски заговорник глобализације за разлику од Америке и Европе, које су се окренуле протекционизму. И овом приликом подсећано је на изјаву Доналда Трампа с председничке инаугурације: Америка на првом месту. Иначе, Трамп је смањио антикинеску реторику на којој је заснивао председничку кампању и сада изјављује да је спреман да сарађује с Пекингом на инфраструктурним пројектима на „Појасу и путу”, напомињући да, због обима радова, посао треба да добију и америчке компаније.

У наредних 30 година кроз 11 земаља кроз које ће директно проћи нова економска артерија градиће се путеви, мостови, железница, рафинерије, индустријски паркови и још много шта. Треба да се изгради шест коридора дужине веће од 12.000 километара, који ће омогућити транспорт терета преко Азије за 18 дана.

За грандиозни пројекат Кина има пара. Има милијарде долара домаће штедње и више од три хиљаде милијарди долара у међународним резервама, што је више од четвртине светских резерви. Другим речима, Кина има више ресурса него друге развијене земље, које се, упркос развијености, боре да минусе у државним касама држе под контролом.

Стручњаци процењују да ће Кина наредних година на многа улагања у свету потрошити чак 500 милиона долара.

Наравно, нема сумње да је кључни покретач пројекта економија. Кина, како кажу стручњаци, жели да подстакне раст у неразвијеним залеђима земаља на новом путу свиле, али и да нађе тржиште за своје производе. На овај коридор индиректно се наслања око 40 земаља у којима живи 70 одсто светске популације, које производе више од половине светског бруто домаћег производа (БДП). Саме ове цифре јасно указују на значај пројекта. Они наклоњени пројекту у њему виде инвестицију која ће омогућити економски раст у огромном региону са младом популацијом, док они ненаклоњени кажу да кроз иницијативу за „Појас и пут” Кина жели да извезе своје прекомерне индустријске капацитете и уговори нове послове привлачећи све у своју стратешку орбиту. Такође и да жели да обезбеди централну улогу у светској трговини, посредно и дипломатији.

Аутор: Јована Рабреновић, Политика.рс

Актуелно

Срби, шпијуни бечког двора

СТВАРНИ живот великих шпијуна заправо је много занимљивији од оних описаних у романима, филмовима или …

ПОЧЕЛА БЕРБА ГРОЖЂА: Бачве пуне слатког шардонеа

НАЈЛЕПШИ и најслађи посао у виноградима на Фрушкој гори је почео. Сезону су отоврили Ирижани, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons