„А Исус дозвавши ученике своје рече: ЖАО МИ ЈЕ НАРОДА, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а НИСАМ РАД ОТПУСТИТИ ИХ ГЛАДНЕ да не малакшу на путу. И рекоше му ученици његови: Откуда нам у пустињи толико хљеба да се насити толики народ?
И рече им Исус: Колико хљебова имате? А они рекоше: седам, и мало рибица. И заповједи народу да посједају по земљи. И узевши оних седам хљебова и рибе, и заблагодаривши, преломи и даде ученицима својим, а ученици народу.
И једоше сви и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних. А оних што су јели бијаше четири хиљаде људи, осим жена и дјеце. И отпустивши народ, уђе у лађу и дође у крајеве магдалске.“
(Мт. 15:32-39)
