“А потом изабра Господ и друге, Седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи. И рече им: Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју.
Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу. У коју год кућу уђете најприје кажите: Мир дому овоме! И ако буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се вама.
А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе, И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им; Приближило вам се Царство Божије.
И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове, реците: И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије! Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе.
Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се, сједећи у костријети и пепелу, покајали. Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати.”
(Лк. 10:1-15)
