БЕОГРАД – Навршава се 85 година од 12. јуна 1929, датума рођења Анелис Мари Франк, познате као Ана Франк, чији је дневник постао симбол страдања Јевреја током Другог светског рата.
У време када је започело систематско планско уништавање Јевреја од стране немачких нациста, у Немачкој, као и земљама Европе које је Немачка окупирала, њена породица је избегла у холандски град Амстердам, где је од 1942. живела у тајном скровишту, да би их ипак 1944. године Гестапо открио. Све време девојчица је водила дневник који је постао драгоцено, потресно сведочанство о времену зла. Последњи запис у дневнику настао је 1. августа 1944.
Три дана потом целу групу скривених, међу којима је била и Ана, ухапсила је холандска полиција на основу заповести гестаповца Карла Јозефа Зилберберга. Њих седморо је страдало. Ана и њена сестра Марго Франк од епидемије тифуса, марта 1945, у логору Берген-Белзен. Од чланова њене породице рат је преживео једино Анин отац. После Другог светског рата пронађен је и 1947. објављен њен потресни дневник писан током две године у скровишту.
Елеонора Рузвелт, супруга америчког председника Френклина Рузвета, и познати хуманитарни активиста, у предговору првом издању књиге написала је да њу јединственом чини и младост аутора ”јер се млади не боје да говоре истину”. Нагласила је такође: “Анин дневник је примерен споменик њеном профињеном духу и духу оних који су радили и раде у служби мира”. У Амстедаму је средином педесетих 20. прошлог века, на месту некадашњег уточиста отворен Музеј Ане Франк, који годишње посећују стотине хиљада људи.
Танјуг
Sada ta ista Holandija u Amsterdamu,zaradjuje na Aninoj tragediji od turista.Mi Srbi imamo na hiljade Ana Milana,Jovana, trebalobiimi deset godina da sva imena stradalnika nabrojim,itobimi bilo malo vremena.