Свет

Око 60.000 Холанђана живи од помоћи `банака хране`

* У Амстердаму постоји пет `банака хране`, за које је протеклих неколико месеци владало интересовање без преседана

          ТЕШКО да глад неког асоцира на једну од најјачих европских економија. Међутим, мере штедње које предузима холандска власт, почињу да буду болне у држави навикнутој на великодушне бенефиције.

          Холандија се релативно добро сналазила током бурне финансијске кризе, али је влада пала због неслагања око кресања буџета и све је више показатеља економског пада.

          Један од њих је пораст потребе за бесплатном храном.

          У Амстердаму постоји пет банака хране, за које у протеклих неколико месеци влада интересовање без преседана.

          „Овде сваке недеље имамо око 1.300 домаћинстава,“ изјавио је за ББЦ Пит Дипен, портпарол Банке хране Амстердам. „Трпимо ефекте кризе. Ови људи не раде, имају мало новца а велике дугове. Влада такође смањује износ социјалне помоћи, тако да народ долази овде.“

          ББЦ пише да се више од 60 хиљада људи широм Холандије сада ослања на помоћ банака хране.

          „Ово је добра недјеља. Има пуно поврћа, кекса, воћа…Понекад дође само зелена салата,“ каже Петра, која у банку хране долази већ три године.

          Док пакује намирнице у похабане цегере, каже да јој недељна помоћ од 50 еура није довољна да прехрани породицу. Додаје да би без банке хране била приморана да краде.

          „У Холандији је пуно сиромаштва, али је скривено, нико не зна за то.“

          Свако осмо домаћинство у Холандији једва саставља крај с крајем. У поређењу са шест од десет у Грчкој, наводи Ројтерс.

          У „Басис бар“ у Амстердаму, гости могу донети своју храну и загрејати је у микроталасној како би уживали у дружењу а да не морају ићи у скупе ресторане.

          Пета по величини економија еврозоне, дуго је сматрана чланицом „језгра“ тог блока, за рај стабилности током дужничке кризе а њени званичници су критиковали државе које се муче да доведу буџет у ред, попут Грчке.

          Ниво државног дуга је порастао на 65,2 одсто БДП-а крајем 2011, са 62,9 одсто 2010.Чињеница да се Холандија мучи да испуни циљеве ЕУ наглашава озбиљност проблема еврозоне а инвеститори спремно чекају било какав знак погоршања кризе.

          Очекује се да јавни дефицит достигне 4,6 одсто БДП-а 2013. Ако Холанђани не скрешу потрошњу, ризикују да прекрше буџетна правила ЕУ и изгубе врхунски кредитини статус ААА.

 

Факти

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!