Након што су се различита европска удружења за заштиту потрошача жалила да произвођачи хране у ЕУ употребљавају јефтиније састојке у производњи хране намењене земљама централне и источне Европе, челници средњоевропских држава су одлучили да позову Европску унију да предузме мере протих прехрамбених компанија, које лошу храну продају у сиромашнијим државама чланицама.
Са друге стране, произвођачи уверавају да се састав производа разликује да би се удовољило укусу локалог становништва. Чешка и Словачка су урадиле упоредну анализу и установиле да је трећина ЕУ производа, који се продају на њиховом тржишту лошијег квалитета.
Док у суседној Хрватској већ увелико најављују анализу квалитета производа који се продају на источном и западном европском тржишту, у Србији такво нешто не постоји ни у најави. Наиме, Србија је можда једина земља у Европи која нема агенцију за безбедност хране, због чега наша земља и даље може да служи као отпад за производе лошијег квалитета, који се увозе из ЕУ.
Након сумњи у исправност и квалитет хране која се појавила у јавности, Министарства пољопривреде је саопштило да су производи присутни на српском тржишту безбедни за употребу, те да Ветеринарска и Фитосанитарна инспекција врше унапред планиране, редовне и ванредне контроле при увозу робе.
Подсећања ради, једину упоредну анализу производа урадила је Национална организација потрошача Србије (НОПС) и то давне 2011. године. Решење које би допринело да храна у Србији била потпуно безбедна, неопходно је успостављање система производње од провера сировине, прераде, преко транспорта и складиштења до малопродаје.
Економски онлине
