Мајка страдалог сина

Студенти у Блокади, саопштење  – осуђујемо покушаје медија и политичких актера да се окористе преко трагичне ситуације у којој се Дијана Хрка тренутно налази. Дијана је део свих нас и изражавамо огромну забринутост за њено здравствено стање. Студенти су уз Дијану!

Изузетно поштујем зрелост, свест и проницљивост студената који су очигледно препознали све луциферијанске марифетлуке режима. Ово саопштење је савршена мера свести, савести и спознаје целе једне генерације о томе где живе и ко су и какви су заправо „они“ због којих се све ово дешава.

Браво за студенте!

Моћ Дијане Хрке је моћ мајке која је изгубила сина. То је неописиво.

— Пише Бранко Вељковић —

Њен штрајк глађу није пуки политички маркетинг као штрајк оног апаратчика испред скупштине. Апаратчик на крофнама је ту зато што су применом мера и радњи службеници „ја само радим свој посао“ дошли до податка каква је намера Дијане Хрке и покушали су да у медијској равни, која је једина раван власти која у Србији још увек постоји, предупреде и обесмисле поступак мајке страдалог младића. Са друге стране, на Дијану су као хијене пустили целу режимску опозицију и све оне од којих су се студенти оградили у последњих годину дана, а због јасних и уочених саботажа студентског покрета и мирне и достојанствене студентске борбе за правду.

Студенти познају мајку Дијану. Знају да би, за разлику од партијског апаратчика, исход њеног штрајка лако могла да буде физичка смрт. Студенти Србије то разумеју и моле је да нађе снагу и да живи!

На жалост, превише је оних којима сада мајка Дијана више одговара мртва него жива.

На крају, јуче јој се, као и увек са по њега безбедне дистанце, коначно обратио и самозвани. Он и његове „поруке мира“^[1].Извињава се Дијани за све што су јој његови јуришници учинили и урадили у последњих годину дана. Блазирано, неискрено, бедно, као и увек. После годину дана пакла који је та жена прошла, који пакао борбе за правду у Србији може да се мери само са паклом који је прошла породица Миливојевић, породица Миломира Миливојевића, младића страдалог у фабрици „Милан Благојевић“ у Лучанима. Сетићемо се, руководилац у тој фирми у моменту несреће, Владимир Лончаревић је у судском поступку који је уследио ослобођен сваке одговорности а одговорном лицу је са првобитне три смањена казна на две године затвора. Директор фабрике Радош Миловановић, који је такође био међу окривљенима је у међувремену преминуо, неосуђен. По извештају Министарства одбране, који извештај после невиђених притисака није прихваћен у списе предмета основног суда у Чачку, наводи се да чак 11 мера, радњи и поступака није реализовано у складу са прописима, док сам објекат у коме је био смештен магацин испред ког је дошло до несреће, није ни требало да буде у функцији јер у том моменту није имао употребну дозволу. Пре Миломира, само у тој фабрици је, према речима оца настрадалог младића, погинуло 20 радника. Нико никада није одговарао. Увек су мртви били криви!

У Србији су мртви криви што их је корупција убила.

Самозвани је оцу страдалог младића, када му се отац обратио и рекао да је у тој фабрици до сада погинуо 21 радник, рекао: „Овде људи не раде као на манекенској писти, него раде у фабрици барута и оружја…“.

Тако изгледају „извињења“ умоболног човека.

Тако се он извињава и Дијани Хрки.

Тако се извињава и свем народу Србије.

Сада се обраћам теби, Драгане.

Инжењер је на време уочио унутрашњи простор свога сина. Пустио га је да освешћено попуни како он мисли да треба. Онда је син почео да лута… Не само као отац, био је дужан да сину објасни колико његовог простора може да се истрпи. Покренуо је хијене…

Педагогија.

Када су то видели, сви који су мислили да тако треба, приступили су инжењеру да га питају за сина.

Када си схватио на кога хијене реже и дижу канџе, реаговао си и ти као тадашњи градоначелник Београда. Озбиљно те је узнемирило сазнање на чијег сина је кренула хајка. Одмах си отишао до инжењера. Инжењер те је примио и саслушао. Рекао ти је: „Немој, Драгане, да се бавиш нечим што не можеш да разумеш.“ Донекле разумљиво, покушао си да се оправдаш: „Али како ћу ја ово да „хендлујем“, па мене ће да питају…“ Инжењер ти је одговорио: „Ово ће да траје колико ја будем хтео да траје.“

Дакле, Драгане, да ти поновим. Овај пут не у контексту инжењеровог сина, већ у контексту онога у чему ти и твоји упорно покушавате да учествујете и видим, не бирате начин. Немојте да се бавите нечим што не можете да разумете. Јасно ти је да режим није тај који одређује колико ће ово да траје! Све што режим може да уради је да распише изборе. Може и за два дана, рецимо.

Можеш ово да схватиш како год хоћеш, али најбоље је да схватиш као предлог – ти и све што има везе са тобом, повуците се! Потпуно се повуците.

Не злоупотребљавајте ни мртве страдалнике ни живе мајке!

Оно што можеш да разумеш, а у чему си и сам тако здушно учествовао је да је дозвољено да сви помисле да је овде све „спаковано“. Постоји разлог зашто је то тако као и зашто је режиму дозвољено да и сам поверује у то. Зарад историјских паралела, и Ирод је мислио да је све „спаковано“ и подсмевао се идеји о Цару коме треба сви да се поклонимо. А онда је Ирода прегризла паника. Паника га је увела у деструкцију. Деструкција у лудило. Знам да знаш како се то тада завршило.

Увиђаш ли нешто у свему овоме?

Можда нека паралела са твојим светом?

Зато се страшни суд и зове страшним, јер је ћутао и пуштао еонима.

Отуда, није добро да будете део хаоса у коме ће благи и креативни људи бити принуђени да решавају задатке. Све је боље од тога, веруј ми.

Србија сада има генерацију младих који не пристају да буду робови. Ти људи ће да прекину ту агонију да као робови васпитавају нову генерацију робова. Дигли су глас!

Тај глас има своју боју, фреквенцију, простор за простирање и улогу.

Ни Синедриону Христ не би сметао само да је Христ ћутао!

Али није!

Обзнанио је!

Како је то лепо рекао један мој пријатељ, зато ови млади људи не пристају да само своју децу бране најсуровије а туђу „свим дипломатским средствима“. Они разумеју да је Отац онај који сву децу види и воли као своју. Тако се и понашају. Црвени пентаграм јесте премеђио умове наших отаца али савест још увек прави отклон. Студенти Србије имају савест. Архетип је препорођен!

Што се самозваног тиче, свима, па и теби, јасно је колико је он прост и предвидљив. Видиш да само убрзава свој суноврат и сам себи касапи маневарски простор. Од егзила на западу и склоништа на истоку није остало ништа. Прекоморски не трпе лажове тог типа а исток презире себи сличне. Мислим да можеш да претпоставиш ко му је то „испословао“. Остала му је само депласирана Европа и то само зато што је матора курва препуна вируса па на још један мање или више за сада не реагује. Ни Европа, у свом мраку, не разуме шта се подразумева, а шта се не мора. Зато се пробудила та незајажљива глад. Глад онда прави неиздржљиве разлике а разлике воде у дисбаланс. Неконтролисани дисбаланс је онда крај политике. И све то се дешавало са разлогом. Велики знају.

Самозвани плута на чињеници да и ЕУ има паничан страх од новог политичког простора који би могао гумицом да решава неке нагомилане проблеме а да дискретно договори неке одрживе прозоре. Заправо, и Европа и самозвани осећају да се тако нешто већ неко време дешава. Наравно, ту је и госпођа Урсула, савршено одабрана да као рођена комесарка живи за апанаже а комесари са обе стране огледала одавно нису гадљиви на апанаже од србских километара. Зато је србски километар тако скуп, између осталог. Комесари су тако постали део србске трагедије, дакле и одговорности, а самозваном се за сада одужују са „није време сада за изборе“. Зато је самозвани добио необавезујућу резолуцију у којој се не помињу ни Косово ни литијум. ЕУ је у терању да покаже да се чак и у овој нашој припиздини поштују неке европске вредности јер ће се у супротном поставити питања попут, чему фондови, чему тираде око пријема а можда и нека много непријатнија питања? Резолуција је требало да буде поклон проевропском делу естаблишмента у Србији али то није одрживо чак и да успе режимски марифетлук да студентску листу премрежи себи лојалним а режимској опозицји подређеним кадровима. Ено, није због мојих родбинских веза са три краља, али видиш како су Шведи реаговали.

Уосталом, замисли ако сада студенти „пресеку“ и досете се да на листу ставе једно 150 својих вршњака? Замисли да је краљ мужеложник дочекао крај рата са живим Аписом, Танкосићем, Голубићем где би био Рада Пашић, или, замисли СФРЈ да су је по завршетку другог рата преузели прави скојевци и првоборци а не маторе, перверзне комуњаре. Зато су ови други морали на време да побију ове прве. Ови први су стварно веровали у социјалну правду и „боље сутра“ а ови други су стварно били крволоци. Што лично, што дојављивањем окупационим властима, побили су их листом. Све.

Е видиш, и за то што је добио, самозвани је орочен. Тек пар месеци. ЕУ би можда и волела да сачува њој препознатљив естаблишмент, где ти верујеш да припадаш, али шта мислиш, колико ће им требати да прихвате ново стање ствари? Погледај Непал или Сирију.

Могао бих да ти објасним и колико су тек ЕУ комесари необавештени о својој судбини и о опасностима које вирус „самозвани“ носи са собом али онда бих морао да те уведем у тачку на излазу, а за то није време. Заправо, то је више она рупа на игли, ако се сећаш Светог Писма. Тај наук подразумева светло, а ти си ваљда схватио да светла овде нема.

За сада, рекао бих ти да је за све боље да не кочите формирање нове реалности и да не злоупотребљавате смрт, не само зато да би евентуално себи обезбедили бар неке улоге већ и зато што сте у свести да је ово стање неодрживо а формирање нове реалности без нас није могуће.

Сети се. Самозвани никада није умео рационално да сагледа ствари. Сви око њега су временом схватили како се он понаша и нису спремни да страдају због његових делузија и претпоставки. Оно што неминовно следи у његовој агенди је формализација издаје, како око НАТО-а, тако и око Косова и свих страних пројеката на територији Републике Србије. Следи и потпуни крах економије, јер самозвани није рука на вентилу, већ само материја у цевима. Шта ће претећи након тога? Што се Руса тиче, њима ће Јевгениј да објасни да није лепо да подржавају режим који продаје муницију за убијање руских војника. Не због војника, јер нема тог режима који своју власт није спреман да учврсти мртвим војскама, већ због гласача. Показали смо да можемо и њима да дарујемо трактат о одрживости империја. Ако буде требало…

Уосталом, лудило од „ко то беше тај Цвијан“ је у глави умоболног лако претвориво у „ко то беше тај Драган“. То није метафизика, то је само још једна дијагноза. Ту, заправо, нема временске разлике, само акт безумника. Довољно је да поверује да си опасан по њега или само да умисли да ће неко да га над‌живи и слави његов пад. Дамнатио мемориае и забрана сећања нису његов изум али видиш да је управо томе склон. Нису сви блажени у спознаји као друг Кокеза са плаже коме је требало две године да схвати да Требиње није Мајами. Њега од причања чува туце телетабиса са конкретним задужењима за случај потребе. Сви то знају, сем Кокезе. Он мисли да су то телохранитељи.

Ко тебе чува, Драгане?

Сећаш се оног твог Станојевића, био је у твојој градској управи. Онако, зализан, надмен, веровао је да је сврха управљања лично богаћење на рачун грађана. Ти си то, рецимо то политички коректно, толерисао, али инжењер није. Лепо вам је рекао да нисте нормални. Добили сте рудник у Украјини где сте правили и куповали шипове за багателан новац, „све вам је отворено као магацин“, рекао вам је. „Можете да правите пословне аранжмане да се то реизвози из Србије, све је сређено, али постоји оквир шта мора да се угради у све што се гради да не би било проблема у смислу стабилности и квалитета градње и ви хоћете да уштедите и на томе?“. Онда вам је због безобразлука и потенцијалних опасности обећао проблем, ако се сећаш. И добили сте проблем. Неколико новинара је у вези „Белвила“ било обавештено о томе да су шипови које сте ставили у темеље зграда били радиоактивни. Почела да „пуца“ продаја станова а постојала је опасност да „пукне“ и Универзијада. Успаничили сте се. Почеле су халуцинације. Онда вам је инжењер рекао да је он све то пустио. Занемели сте. Да вас утеши, објаснио вам је да ће са Универзијадом бити све у реду, али да више не штедите на томе и да од тога одузимате да би зарадили додатни новац. Рекао вам је и да ће следећи пут да објави да сте плутонијум ставили у темеље и да ће онда неко морати да одговара.

Рекао је да не „штедите“, мислио је да не крадете.

Након тога лично си се заложио да Београд коначно добије једну реконструкцију која ће да траје дуже од изборног циклуса. Ено је, и данас траје. То је наравно било изнуђено, али добро.

Инжењер је одлично знао колико проблема могу да изазову непредвиђена рушења. За једну овакву трагедију и све настале последице превентивно би бол у срцу одавно донео решење за одговорне.

Самозвани није способан да изнесе нивелацију и упорно од новосадске трагедије прави тежиште за које у једном моменту више неће бити материјала за контра тег.

Као што сам јуче објаснио једном мом радозналом другару, политика је као струјни удар. Важно је знати где улази и где ће да изађе а све што се дешава између може и да се препусти случају. Зар то није био управљачки кредо француске револуције?

И реци сад ти мени Драгане, која је од те две тачке позната теби или било коме са ким ти можеш данас да разговараш?

Или, ајде нешто много лакше. Реци ми, знаш ли какав прутић са собом у Београд доноси немачки министар за две недеље? Не би било коректно да тражим од тебе да знаш ко је одредио оквир те посете али тиче ли се тебе све то? Можда да о томе ја нешто кажем студентима па да и они схвате колико су заправо већ победили?

А сад, размисли. Колико је тога неодрживог сазидано у Србији у последњих 13 година? Човек си из техничких наука па можеш само тај део да сагледаш и биће ти јасно. Да ти не причам о друштвеној архитектури која је оваква каква јесте потпуно неодржива. И сви ће у једном моменту са пуним правом да траже одговор. И шта онда?

Самозвани ће прво да се олупа о своје лоше намере и карактер његовог душеболног бића а тек онда о вољу народа. Но, ако се овако настави, ко ће да буде први бранилац?

Нико!

Зашто би после свих ваших неразумевања?

Ти се сећаш да је Зоран Ђинђић имао став да Србија не може да изнесе отворено суђење Слободану Милошевићу и да би такво једно суђење значајно урушило безбедност државе када би се видело ко је ту стварно шта радио током тих 12 година. За отварање 90-их стварно је био потребан политички стомак који наш народ ни данас нажалост нема. Зато се ушло у договор. Милошевић је прећутно прихватио да буде одговоран и за шта није, тадашњи начелник Ресора државне безбедности је направио свој договор уз свест да „нема проблем са тим и да разуме како се то ради“, а Ђинђић је изабрао да унутрашњу безбедност стави изнад суверенитета земље те да изручи Милошевића Хашком трибуналу. Тиме је показао да земља нема капацитет да се бави правним стањем са политичким контекстом на својој територији. Хрватска, рецимо, није направила такву грешку. Хрватска је прихватила предлог инжењера да једну епоху „затвори“ са Ивом Санадером. Тиме су бар за неко време показали да јесу суверена земља која може да се носи са тешким политичким кривичним поступцима.

А шта је сада решење?

Актуелни концепт националне безбедности Србије свео се на чување „ћациленда“ и припадајуће „ћацади“, хапшење и прогон студената и покушаје да се студенти поцепају на национални и грађански део. Какво уопште може бити одрживо политичко окружење након такве поставке?

А ја сам ти све ово рекао иако ми се чини да нећеш одступити. Ти ниси слободан човек, ти си савезник самозваног, пристао си.

Први задатак новог поретка биће да покаже да је у стању да носи сваки судски поступак на својој територији! У том поступку свако савезништво са уставорушитељем, па и твоје, позиционо или опозиционо, мора бити предмет пресуђења.

Како са оваквом тензијом мислиш да је могуће каналисати реваншизам?

Србија је након оваквих пошасти умела да јури и стиже обележене и по десет година.

Његова недела су све ово створила. А пошаст се не стишава.

Зато, запамти – ако је суђење немогуће, онда је суд једино решење!

Студенти су у праву!

Студентски захтеви нису испуњени.

Васпоставимо Устав Републике Србије.

А тебе што се тиче, самозвани, замало да заборавим – по трећи пут, од квартала нема ништа.

Знаш ти добро зашто.

Није лепо да шањеш хијене на моје благе људе.

И није ти паметно што заборављаш своја дуговања. У мојој равни која се окреће дуг није материјална категорија и сада се већ мислим, шта да ти узмем?

[1]Све о томе у тексту од 01.11.2025. објављеном на овом сајту — „Порука мира“