На друштвеним мрежама кружи кратак видео који је објавио профил @sloboda.info. У њему седам жена, једна за другом, понавља исту поруку: „И ја сам ћацика и не плашим се.“ Видео траје око 42 секунде и завршава се грбом Србије и слоганом владајуће коалиције „Србија побеђује“. Снимци делују спонтано, као обични селфији, али иза њих стоји пажљиво смишљена комуникациона стратегија.
Одакле „ћаци“
„Ћаци“ није настао као неутралан надимак. Колико је познато, израз потиче из студентских протеста 2025. године, када је један присталица власти реч „ђаци“ изговорио као „ћаци“. Демонстранти су то онда преузели као подругљив назив за присталице СНС-а и за провладин камп испред Председништва, који је добио име „Ћациленд“. Због тог подругљивог порекла видео и има ефекат: увреду претвара у значку.
Шта се у видеу говори
- „И ја сам ћацика, и не плашим се.“
- „И нисте нас уплашили.“ / „И нисте ме уплашили.“
- „Не плашим се, нарочито таквих без имена и лица.“
- „Не, не можете нас уплашити.“
- „И нећу да ћутим.“
- „Ако се свако ко подржава Александра Вучића зове ћаци, онда сам и ја ћаци. И нисам се уплашила ваших претњи, измишљања лажи, чак ни доласка на кућну адресу.“
- Крај: грб Србије и слоган „СРБИЈА ПОБЕЂУЈЕ“.
Каква је ово кампања
1. Преузимање увреде. Трампове присталице урадиле су исто кад су почеле себе поносно да зову „бедницима“, после изјаве Хилари Клинтон о „корпи бедника“. Ритам поруке подсећа и на „Je suis Charlie“ и „Ја сам Спартак“. Кад присталице саме с поносом узму етикету, она престаје да боли, а ношење те етикете постаје знак лојалности. Најважнија је условна реченица: „Ако се свако ко подржава Вучића зове ћаци, онда сам и ја ћаци.“
2. Апел на страх, окренут у пркос. Класичан апел на страх гласи: „Плашите се њих.“ Овај гласи: „Они хоће да се плашите, а ми одбијамо.“ Страх је ипак у средишту, јер скоро сваки снимак понавља „не плашим се“ или „нисте нас уплашили“. Порука ради у два корака:
Broj 3,4,5 i 6 su travestiti. 💁 pic.twitter.com/zTymKbYFVM
— Goran Jeremić (@slobodan_X_svoj) September 28, 2026
- Опозицију представља као ону страну која прети: претњама, лажима, доласцима на кућну адресу. Тиме протестном покрету одузима моралну предност, јер се његова прича управо заснива на отпору државном застрашивању.
- Публици нуди излаз из тог страха: устани и кажи то јавно.
3. Мобилизација и збијање сопствених редова. Видео не покушава да убеди неопредељене. Обраћа се присталицама којима је можда непријатно или се осећају изоловано, јер је протестна страна преузела друштвену атмосферу. „Нећу да ћутим“ погађа управо ту самоцензуру, осећај да си сам са својим мишљењем и да је боље прећутати. Порука гласи: много нас мисли исто, и то говоримо наглас.
4. Права лица против анонимних непријатеља. „Нарочито таквих без имена и лица“ поставља присталице са именом и лицем против анонимних налога, ботова и безличне масе. Присталице тако испадају храбре и аутентичне, а противници кукавички или лажни.
5. Сва лица су женска. Свих седам говорница су жене. Кад гледалац види да су „претње“ и доласци на кућну адресу усмерени на обичне жене, противници делују још опасније. Уједно се омекшава слика присталица власти, која се иначе гради око „јаког човека“.
6. Координисан садржај који изгледа као домаћи. Снимци су у селфи стилу: у колима, у кухињи, испред наслаганих дрва. Али деле исти сценарио, исте фразе, исти дизајн титлова, исти воден жиг странице и завршетак са партијским слоганом. Све је професионално спаковано да изгледа као спонтано лично сведочење. Из самог видеа не може се утврдити да ли су говорнице партијски функционери, локални активисти или обичне присталице. Одговор би дало тек истраживање о томе ко стоји иза профила Sloboda.info.
Закључак
Видео одузима увреду противницима, присталице представља као жртве застрашивања и показује их како заједно побеђују страх. Циљ је да подршка власти не делује као нешто због чега треба да се стидиш, већ као храбар, заједнички идентитет. То је кампања за мобилизацију и лојалност, а не за придобијање нових бирача.
