Кандидат за премијера Александар Вучић поручио је у Брестовцу да грађани после избора 25. октобра „не смеју да се пробуде са другом политиком“ и да му „нико неће забранити“ да говори. Захтев да кандидати јасно кажу шта мисле потпуно је легитиман. Проблем је у томе што га поставља човек који је на врху власти од 2012. године и који на кључна питања годинама даје различите одговоре, у зависности од тога коме се обраћа.
„Нико ми неће забранити да говорим“ – ко коме забрањује?
Вучић критике на рачун свог интервјуа за Си-Ен-Ен представља као покушај да му се ускрати право да се обраћа јавности. Али критика није забрана. Забрана би била када би неко остао без приступа медијима – а то тешко да прети политичару који је изјаву о „забрани говора“ дао у директном укључењу проводне телевизије, једне од оних које годинама прате сваки његов корак.
Посматрачке мисије ОЕБС/ОДИХР у ранијим изборним циклусима упозоравале су на неравноправне услове такмичења и доминацију владајуће странке у медијима. Ко је, дакле, у Србији стварно ускраћен за медијски простор – бивши председник или његови противници?
„Више ме не обавезује функција“ – да ли га је икада обавезивала?
Вучић тврди да ће сада, после оставке, говорити „слободније“, јер га председничка функција више не ограничава. Бирачи имају право да се запитају о каквом је ограничењу реч. Као председник Републике, Вучић је предводио кампање своје странке, држао митинге, а изборна листа 2023. године носила је његово име иако он на њој није био кандидат.
Ако је то била „уздржаност“, шта тек грађане чека од неуздржаног Вучића?
Ко заправо бежи од дебате?
Вучић оптужује носиоца Студентске листе Илију Срдановића да бежи од дуела јер „нема аргументе, људе ни програм“. Изоставља, међутим, разлог који је Срдановић навео: да кандидати Студентске листе нису имали одговарајући простор на Јавном сервису. На ту примедбу Вучић није одговорио аргументом, већ нападом на мотиве.
Ако је Вучићу заиста стало до дебате, најубедљивији одговор био би јаван захтев да РТС и телевизије са националном фреквенцијом свим листама обезбеде једнак простор. Уз то, бирачи могу да провере и нешто друго: колико је пута сам Вучић, као кандидат на председничким изборима, изашао на ТВ дуел са својим противкандидатима?
„Друга политика“ – а са којом смо се будили до сада?
Вучић тражи од других јасне ставове о Косову и Метохији, санкцијама Русији и Сребреници. То су управо теме на којима је његова властита политика најтеже ухватљива.
Косово и Метохија. На митинзима се говори о одбрани Косова, док је Бриселски споразум из 2013. године потписала и спроводила влада у којој је Вучић био један од најмоћнијих људи, а 2023. године прихваћен је и европски план из Брисела и Охрида, уз Вучићеву тврдњу да ништа није потписао. Која је од те две политике она од које грађани „не смеју да се пробуде“ другачијом?
Русија. Србија није увела санкције Русији, али је гласала за резолуције Генералне скупштине УН које осуђују руску инвазију на Украјину, а сам Вучић је признао да српска муниција преко трећих земаља може завршити у Украјини. Какав је, дакле, Вучићев недвосмислени став – онај који се саопштава у Москви или онај који се саопштава у Бриселу?
Сребреница. Вучић данас другима држи лекције о ставовима према Сребреници. Његове речи изговорене у Народној скупштини у јулу 1995. године, непосредно после масакра, и данас се наводе у регионалним и светским медијима, а он их је касније правдао тиме да су извучене из контекста. Ако је кандидатима Студентске листе прошлост релевантна тема, зашто то не би била и његова?
Питања на која бирачи заслужују одговор
- Ако тражите дебату, да ли ћете јавно подржати захтев да РТС свим листама обезбеди једнак медијски простор?
- Ако вас је председничка функција ограничавала, зашто је изборна листа 2023. носила ваше име?
- Шта тачно подразумевају обавезе из Бриселског споразума и европског плана из 2023. које сте прихватили – и зашто о њима не говорите на митинзима?
- Да ли ћете као премијер увести санкције Русији ако то буде услов за наставак европских интеграција – да или не?
- Како објашњавате да српска муниција стиже у Украјину, а да истовремено тврдите да Србија води неутралну политику?
- Зашто сте се после више од деценије на челу државе повукли са места председника да бисте се кандидовали за премијера – и ко ће заиста водити државу ако победите?
- Ако тврдите да сте увек признавали вољу народа, да ли ћете унапред обећати да ћете поштовати и налазе посматрача о регуларности ових избора?
Јасноћа важи за све
Вучић је у праву у једном: грађани морају да знају какву би политику нека листа водила ако добије поверење. Али то правило не може да важи само за противнике. Кандидат који четрнаест година води државу нема право да од других тражи оно што сам годинама избегава – јасан, један и исти одговор, без обзира на то да ли се обраћа Бриселу, Москви или бирачима у Брестовцу.
Ако бирачи не смеју да се пробуде са другом политиком, онда имају право да пре избора сазнају и коју политику Вучић заправо води.
