Адвокат и потпредседник Народног покрета Србије Милош Павловић објавио је данас тврдње које додатно заоштравају случај Алте банке. Према његовим речима, власник банке Давор Мацура подигао је у Трезору 37 милиона евра кеша уз дозволу гувернера Народне банке Србије. Истовремено, фали 20 одсто депозита банке.
Павловић даље наводи да је ноћас у два сата дошло до сукоба гувернера и свих вицегувернера, који су напустили састанак. У банку је, како тврди, ушао Евроџаст. Ове информације стижу у тренутку када је Извршни одбор НБС донео одлуку о одузимању дозволе за рад Алти банци због знатног погоршања финансијског стања и ликвидности, чиме су угрожени интереси депонената. Управљање је пренето на Агенцију за осигурање депозита, а покренут је стечајни поступак.
Раније је председник Демократске странке Срђан Миливојевић поднео кривичну пријаву против гувернерке Јоргованке Табаковић и непознатих лица, тврдећи да је Алта банка 27. октобра затражила замену динарског новца у евре, након чега је требало да се реализује трансфер од 50 милиона евра у иностранство. НБС је претходно спроводила контролне активности усмерене на повећање ликвидности, али је констатовала да се стање знатно погоршало.
Власник банке подигао је у Трезору 37 милиона еура кеша уз дозволу гувернера.
Фали 20% депозита банке.
Ноћас у 2 сата дошло је до сукоба гувернера и свих вицегувернера који су напустили састанак.
У банку ушао ЕУРОЏАСТ.
— Милош Павловић (@PavloviMilo) October 31, 2026
Штедише ће бити обавештене код које банке могу да подигну осигуране депозите до 50.000 евра, а исплата би требало да почне у року од седам радних дана. Међутим, тврдње о подизању велике количине кеша уз дозволу гувернерке, недостатку значајног дела депозита и уласку Евроџаста отварају питања о томе да ли је надзор НБС био адекватан и да ли постоји саучесништво у изношењу средстава. Јавност очекује званичне одговоре од НБС и тужилаштва, док штедише и депоненти остају у неизвесности око пуне заштите својих средстава.
Додатну забринутост изазива и чињеница да је Алта банка годинама била повезана са државним фирмама и јавним предузећима, укључујући и рачуне за плаћање струје у Београду, који су сада морали бити промењени. Уколико се потврде наводи о неконтролисаном изношењу средстава и могућем саучесништву на највишем нивоу надзора, овај случај могао би да има далекосежне последице не само по финансијски систем, већ и по поверење грађана у институције у периоду политичке транзиције.
(Србин инфо)
