Уместо годинама најављивање „убрзане и коначне приватизације“ у Србији сада постоји више од 200 друштвених предузећа, међу којима је и тридесетак у процесу подржављења, што већина домаћих економиста означава као „нетржишни и нереформски чин“.
Професор економије Станко Радмиловић сматра, међутим, да сада само мали број људи има неку приближну представу о томе да је у врло слабашној економији Србије, државни сектор економије, иако увелико опустошен, опстао као изразито доминантан“.
– Могло би се рећи да је подржављење (предузећа) било исправна оријентација, ваљана алтернатива за махинације и грабеж некадашње друштвене својине – тврди Радмиловић који је био последњи премијер српске владе, уочи распада бивше СФРЈ.
Такав Радмиловићев став је објављен, иначе, на његовом блогу, а бивши министар финансија и привреде Млађан Динкић почетком ове седмице је објавио да ће држава преузети и већинско власништво у још једној великој домаћој компанији.
Како је објаснио Динкић, Влада Србије је преузела већински удео у „Симпу “ из Врања, предузећу са око пет хиљада запослених, јер највећи произвођач и извозник намештаја не може да измири пореске обавезе „тешке“ више од пет милијарди динара.
Динкић је раније рекао да би у круг ових предузећа могле да се ускоро укључе и неке друге проблематичне фирме у Србији са такодје великим бројем запослених, а почетком ове године је био и иницијатор практичног подржављења Железаре Смедерево, а пре тога и Рударско топионичарског басена Бор, некон више неуспелих тендера да се та компанија прода заинтресованим инвеститорима.
Економиски аналитичари подсећају да је и Уставом усвојеном 2006. године у Србији и највишим правним актом земље формално укинуто друштвено власништво, али је упркос томе опстало све до сада, јер није било заинтересованих инвеститора за преузимање таквих фирми.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже за Тањуг да је подржављање „Симпа“ погрешан потез владе, јер се не само шаље лоша порука инвеститорима, већ подстичу и друге фирме у тешкоћама да затраже помоћ и „кишобран“ државе.
Слабо интересовање
У Агенцији за приватизацију наглашавају да је у условима економске кризе интересовање за куповину предузећа, укључујући и око 150 фирми које су још у процесу реструктурирања, све мање и да је лани обављена промена власничке структуре у само три компаније, док је седам фирми продало део властите имовине.
Реформе
– У неким земљама средње Европе, попут Словачке, Чешке и Пољске, у протеклом периоду транзиције је веома ефикасно број запослених у јавном сектору и предузећима под контролом државе доведен, одговарајућим реформама, у оптималан ниво са могућностима њихових привреда, а тај посао у Србији тек предстоји, закључио је Рајић.
Декан Факултета за економију, финансије и администрацију Ана Трбовић је такође
оштар критичар подржављења компанија које лоше послују и нису у стању да редовно измирују порезе и друге обавезе према држави и запосленима.
Трбовић је критикујући одлуку владе да постане већински власник „Симпа“, да „није извесно да ће држава, након такве промене, боље управљати том компанијом“.
Према речима декана ФЕФА, економска теорија и пракса углавном указују на државу као неуспешног власника предузећа, што се видело и на многобројним примерима широм света.
Чињеница је, да сада у Србији постоји око 560 хиљада радних места у државним предузећима и јавном сектору економије који обухватају приближно трећину свих запослених, а финансирају се из државне касе.
Директор Уније послодаваца Србије (УПС) , која окупља око 36 хиљада углавном средњих и мањих предузећа, Драгољуб Рајић наводи за Тањуг да би за Србију било оптимално да има око 200 хиљада мање запослених у јавно – државном сектору у односу на садашњу бројку.
– Тај сектор у Хрватској, која има безмало упола мање становника него Србија, опслужује око 160 хиљада запослених и то би могао да буде и добар орјентир за Србију – тврди Рајић.
Танјуг
