Режим написао нови нацрт закона о уређењу простора и изградњи како би омогућио корупцију и криминал

Београд — Нацрт закона о уређењу простора и изградњи садржи бројне ризике корупције који се, измедју осталог, односе на непрецизне одредбе и нејасне појмове.

Како је саопштила Агенција за борбу против корупције, у нацрту се користе недефинисани појмови, преширока дискрециона овлашћења, непостојање рока за усвајање подзаконских аката, непостојање критеријума, услова и поступака и промовисање појединачних интереса на штету јавног интереса.

Основни недостатак нацрта закона представља чињеница да је у више случајева предвиђено усвајање подзаконских аката владе, надлежног министра и локалних самоуправа, а да нису предвиђени рокови за њихово усвајање, чиме се доводи у питање примена закона у целини.

Агенција препоручује да се предлози подзаконских аката припреме истовремено са нацртом закона.

Такође, потребно је прецизирати поједине одредбе, тако да се спрече различита тумачења и отклоне сви ризици корупције у појединостима.

„Пред нама је предлог закона који, као и сви претходни, може да се чита на различите начине. Прописи, међутим, не смеју бити прилагођени слободној интерпретацији изборне и судске власти, нити смеју да отварају могућност за злоупотребе“, изјавила је директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић.

Корупција у грађевинарству, према њеним рецицма, била је и остала уграђена у законска решења и о томе сведочи податак да је у тој грани „црно тржиште“ заступљено са више од 40 одсто.

Она је рекла да само у Београду има око 10 милиона квадрата дивље градње, а у читавој Србији 1,3 милиона бесправно изграђених објеката.

У правно уређеним државама, прописи и урбанистичке норме темеље се на два основна принципа: поштовање својине (приватне, корпоративне, задружне, државне…) и концепту јавног добра, додала је Бабићева.

Нацрт тог важног закона није испоштовао ова основна начела нити оправдао основни разлог свог постојања – уређења урбанистичког хаоса у земљи, навела је она.

Танјуг