Економија

Новчаници отањили а биће још горе

Београд — Да ли веровати извештајима статистике или свом новчанику? Званични папири показују да нам је добро, поглед на трпезе то не потврђује, а заправо нико не греши.

У праву је и статистика, која каже да су нам на годишњем нивоу порасле плате и да цене у радњама мирују, уз све већи промет. Још више су у праву грађани, чији су буџети све тањи и којима се чини да живе у статистичком привиду.

Економисти поручују да нас пад куповне моћи тек чека и да је то неминовно, уз најављена отпуштања и поскупљење струје те већ смањене плате у јавном сектору и пензије. Кажу, врло брзо ће се погледи статистике и грађана изједначити.

“Јануар је сезонски месец, а у наредном периоду ће доћи до опадања малопродајног промета и до сплашњавања позитивне динамике туристичког раста који ће прећи у негативну зону”, каже за „Дневник“ економиста Саша Ђоговић из Института за тржишна истраживања (ИЗИТ).

Он подсећа на то да је, по последњим извештајима, туристички промет у порасту, што има индиректан ефекат и на раст малопродајног промета од 3,6 одсто на годишњем нивоу. Највећим делом порастао је промет хране, пића и дувана, а на бољу трговину утицале су и ниже цене горива. Туризам, који је по Ђоговићевим речима генератор бољитка у трговинама, на годишњем нивоу, од прошлог до овог јануара увећан је 4,7 одсто, а томе је највише допринео пораст броја ноћења домаћих туриста у нашим скијалиштима.

“Притом, није дошло ни до каквих помака у ценама егзистенцијалних намирница. У јануару је забележен раст потрошачких цена од 0,1 одсто у односу на јануар прошле године, што је заправо стагнација. На годишњем нивоу раст цена хране је био 0,7 одсто, с тим што смо имали пад цена алкохолних пића и дувана, па сезонски пад цена обуће и одеће”, подсећа Ђоговић.

“Управо то, ниже цене или њихов занемарљив раст, уз раст туристичког промета, условило је раст малопродајног промета у реалном изразу, али то није прави показатељ да је дошло до раста куповне моћи становништва. Напротив, грађани су претрпели удар на буџет јер су смањене пензије и плате у јавном сектору, што значи да је куповна моћ свакако опала и да је платежна способност све мања.

Ђоговић очекује да ће позитивни статистички подаци какве сад имамо почети да сплашњавају и да ће ући у негативну зону раста до половине године.

“Имаћемо поскупљење електричне енергије на пролеће, што ће се директно одразити на остале цене. На било какав раст зарада не треба рачунати, а ове године имаћемо и раст незапослености кроз реструктурирање јавног сектора. То је неминовност. Показаће се привид рада који је досад постојао и све што је паразитирало, изаћи ће на површину. Отпуштања у јавном сектору имаћемо и ове и следеће године, па и у 2017, што ће повући за собом даље слабљење тражње”, каже Ђоговић.

 

Дневник

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

21 Comments

  1. Svi imaju pricu ,statisku, brojke,matematiku i ekonomiju u prste…al niko neuradi nista dobro za ovu zemlju i narod….Ja kad udjem u prodavnicu nisam lud valjda vidim da svake nedelje cene skacu pa samo mleko i mlecni proizvodi otisli za 10 do 20 odsto…

  2. Statistike… U nemackoj statistike kazu da ima dva miliona ne zaposlenih, a u zaposlene se racunaju svi stariji koji idu u skolu jer ih je poslao socijalamt, svi koji rade u lajv firmama za platu sa kojom plate stan, struju vodu i ne ostane im ni za jedan hleb… a takvih je jos 4 miliona bar. Tako i u srbiji kad izracunaju platu jorgovanke i platu devet radnika, dobiju da radnik ima 1000 eura, jebala ih matematika.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button