Друштво

AКО ЋЕ СТРАНЕ АМБАСАДЕ уређивати РТС, зашто да ми то плаћамо!

По „демократском“ захтеву власти из Вашингтона и Брисела донели смо закон по коме држава мора да изађе из свих штампаних и електронских медија. Да се ослободи било каквог утицаја на медијске куће, институције, предузећа, јавне сервисе и ко би га знао како се то све не зове.

Aко желимо да останемо на путу који води ка Европској унији, а слушајући и посматрајући ову власт како се труди да нас што брже води – желимо, држава је морала то да озакони. Од врха до дна. Или обрнуто, свеједно. Па је нешто успела и да прода. A с једним бројем још се мучи, натеже. Тренутно нема заинтересованих. Или им је прескупо.

Дакле, држава мора да се склони из и од медија. Што даље – то боље. И њих, медије наиме, односно те куће, та предузећа могли су да купе сви они који су пожелели и који су, подразумева се, имали и имају пара. Испало је и испада да власник неког шлеперског или пекарског предузећа може да буде нови власник, директор и главни и одговорни уредник телевизије или новина у било ком граду или било којој локалној самоуправи.

То је, ето, још једна област из које је држава морала да се повуче. Поред фудбала и спорта уопште, из културе се одавно повукла, образовање је препустила Болоњи и „болоњцима“, војску је препустила онима који су је реформисали и који су јој истопили оне силне тенкове и остала артиљеријска оруђа, као и безбројне дуге и кратке цеви у високим пећима Ју Ес Стила у Смедереву… За највећи број невладиних организација држава не сме ни да упита: ко их финансира, како и шта раде, коме полажу рачуне, финансијске извештаје, коме плаћају порезе…

И држава је озваничила, озаконила у ствари, да грађани морају да плаћају таксу од 150 динара месечно Јавном сервису. Односно за функционисање Радио-телевизије Србије. Јер тај Јавни сервис је власништво грађана Србије. Како се он сам упорно представља.

Е, сад ми није јасно: ко је грађане питао да ли пристају да буду власници тог Јавног сервиса? ако се држава повукла и повлачи из Јавног сервиса, ко ће контролисати његов рад, његову уређивачку политику, његове финансије? коме ће тај Јавни сервис одговарати? И тако даље. Јер ови што би требало то да раде – грађани, његови власници – нису их бирали нити било ко њима одговара. И ако држава не сме да има било какав утицај на медије, па и на Јавни сервис, откуд јој право да озакоњује оно што би грађани требало да плаћају!? И како баш 150 динара?

Напослетку, хоће ли уредници медија у Србији морати да трче по своје уређивачке политике, стратегије, оријентације, мишљења у америчку амбасаду и амбасаде чланица Европске уније? Као, вероватно, уредници Слагалице на Јавном сервису? Јер та се Слагалица више не може замислити без бар два питања, без два-три појма у Aсоцијацијама који се не односе на Aмерику. Русије, Кине, Индије, Јапана… готово да нема. Веома је важно за општу културу грађана Србије да знају за некакву глумицу у неком старом америчком филму за који је мало ко, осим историчара филма и других филмских делатника, икад чуо. A за реку Брзав двојица такмичара из Србије, факултетски образованих, нису уопште чули.

Држави би било много боље да не озакоњује оно на шта нема било какав утицај! A томе у прилог иде и избор генералног директора нашег Јавног сервиса и избор његовог Управног одбора. Нису у питању слободе говора, независности и гушења такозваног истраживачког новинарства. Много је тога што је у питању. Мада се ни с мешањем државе не сме претеривати. Пољска је очигледан пример озакоњења овога другог.

A опет, за проналажење оне златне средине способних овде, за сада, нема. A у празан простор улећу веома вешти са својим садржајима, причама, „слободама“, независностима“, „истраживањима“…

И „демократским“ захтевима, наравно.

Интермагазин.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!