fbpx

Албанија и Босна испред Србије по расту БДП-а

0
(0)

Београд – Упркос великим најавама власти да ће Србија ове године бити међу земљама са највећим привредним растом у Европи чињеница је да ће се наћи негде на просеку и то просеку земаља Централне, Источне и Југоисточне Европе.

Према “Извештају о транзицији” Европске банке за обнову и развој представљеном 8. новембра Србија ће 2016. годину завршити са растом економије од 2,5 одсто. Од 11 земаља овог региона седам њих ће годину завршити са привредним растом већим од овог. Регион предводи Румунија са процењеним растом од 4,8 одсто, а ту је и Црна Гора са очекиваних четири одсто.

Изнад просека су и Албанија са 3,3 одсто, Словачка са 3,2 одсто и Пољска са три одсто привредног раста. Испред Србије ће завршити и Бугарска са 2,8 одсто, па и Босна и Херцеговина са 2,7 одсто. Иза нас наћи ће се Хрвати, Мађари и Македонци. По нас неповољна околност је што је Србија претходних година имала или скроман раст (0,7 одсто у 2015. години) или рецесију (-1,8 одсто у 2014. години), док је већина других земаља бележила солидне стопе привредног раста.

Србија ће по нечему бити прва у овом региону, а то је висина инфлације. Зачудо то овога пута неће бити проблем јер је пројектована инфлација у Србији један одсто, док ће већина земаља завршити у дефлацији. Иначе дефлација се сматра великим проблемом за економију јер обесхрабрује потрошњу и инвестиције што доводи до смањења привредне активности.

Тако надугачко и нашироко хваљена реформа јавних финансија која је довела до тога да буџетски дефицит у 2016. буде чак двоструко нижи од планираног у поређењу са другим земљама у ствари и није неки успех. ЕБРД је проценио да ће Србија годину завршити са буџетским дфицитом од 2,4 одсто БДП-а.

Када се изузме Црна Гора са огромним дефицитом од чак 12,1 одсто БДП-а насталим пре свега због улагања у инфраструктуру, и ту се налазимо око средине. БиХ и Бугарска ће имати мањак у државној каси од 0,8 одсто БДП-а док ће Мађарска имати дефицит од 1,5 одсто БДП-а. На нивоу Србије наћи ће се Албанија и Словачка са дефицитом од 2,5 одсто БДП-а, а буџети Пољске и Хрватске биће у минусу 2,8 одсто БДП-а.

Оно што је позитивно за Србију је прилично велика процена нето прилива страних директних инвестиција. ЕБРД је за Србију изнео процену да ће нето прилив СДИ износити 4,8 одсто БДП-а. Само Албанија са 8,2 одсто БДП-а и Црна Гора са 12,1 одсто БДП-а ће имати већи прилив страних директних инвестиција у региону. Приливи Сди осталих кретаће се од 0,5 одсто у Словачкој до три одсто БДП-а у Бугарској.

Упркос расту извоза већем од раста увоза у овој години Србија ће ипак имати поприличан мањак у спољној трговини. Ипак прилив инвестиција биће довољан да покрије дефицит у текућем рачуну платног биланса који ће у 2016. години износити 4,2 одсто БДП-а. С друге стране земље као што су Словенија, Хрватска, Словачка, Мађарска и Бугарска оствариће суфиците у текућем рачуну платног биланса. Највеће дефиците у текучем рачуну платног биланса имаће Црна Гора са 10,3 одсто БДП-а и Албанија са чак 13,3 одсто БДП-а.

За 2017. годину очекује се да просечан привредни раст за регион Југоисточне Европе буде три одсто. Међутим, ЕБРД упозорава на велику зависност економске активности земаља у региону од привредних кретања у Еврозони. Они су израчунали да самњење раста од један одсто у Еврозони директно се прелива на овај регион кроз самњење привредног раста од 0,6 одсто, а када се саберу укупни ефекти делује на смањење раста од један одсто у земљама Југоисточне Европе.

Према оцени ЕБРД приоритети Србије би требало да буду структурне реформе, пре свега рационализација јавне администрације и реструктурирање државних предузећа, пре свега Железница, ЕПС-а и Србијагаса како би се смањио ризик за јавне финансије у наредним годинама.

На страни услова пословања, истиче се да парафискални намети који коштају привреду два одсто БДП-а треба да буду скресани. Такође, правосудни систем и процедуре банкрота и ликвидације морају бити унапређене. У овом извештају ЕБРД указује и потребу бољег спровођења уговора, као и за ефикаснијим јавним набавкама и инспекцијама.

М. Обрадовић, Данас

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Бугарски министар објаснио шта је уништило бугарску пољопривреду

5 (1) У Бугарској су због кризе највише штете претрпели туризам и пољопривреда, који чине …

Шта ти упоређујеш?! Француски БДП је 2.778 милијарди, италијански 2.084 милијарди а српски бдп је 50 милијарди $

4 (7) Србија данас: Тзв. српски председник Александар Вучић је један од ретких политичара у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *