Други највећи зајмодавац у Србији, Комерцијална банка, спремна је за повратак на стазе профита у овој години, након чишћења биланса од лоших кредита, изјавио је председник Извршног одбора те банке, Александер Пикер у интервјуу за агенцију Ројтерс.
Влада Србије би могла да прода 41,7 одсто свог удела у Комеријалној банци, али на који начин још није познато, да ли путем Иницијалне јавне понуде (ИПО) или путем приватне продаје, рекао је Пикер.
“На који начин ће приватизација ићи, остаје да се види. Све је могуће, од стратешког инвеститора, фонда, или чак и ИПО, а одговор на то питање је на акционарима”, казао је први човек Комерцијалне банке.
Очекује се, како наводи британска агенција, да ће Комерцијална исказати други узастопни годишњи губитак за 2016, делом због извршених резервисања за лоше зајмове који су износили 25 одсто њених укупних пласмана.
Тешка година “чишћења” портфеља
“То је била тешка година (2016). Окончали смо проблем чишћења кредитног портфеља и других недостатака”, рекао је Пикер, додајући да је проверен сваки мали кредитни досије и да се надају да су “ископали све костуре, извукли их и очистили”.
Како истиче, то би требало да омогући банци да се врати остварењу профита ове године.
Банка је, подсећа Ројтерс, склизнула у “црвено” 2015. године исказавши губитак од 7,0 милијарди динара (61 милион долара).
Пикер каже да ће се фокусирати на развој нових дигиталних производа и пружање услуга малим и средњим предузећима.
“Видимо потенцијал у области јавних финансија”, рекао је, додајући да је банка недавно обезбедила рефинансирајући кредит покрајинској влади Војводине.
Влада Србије је највећи акционар банке, док Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Медјународна финанцијска корпорација (ИФЦ), која је део групе Светске банке, држе 24,4 одсто, односно 10,1 проценат власничког удела.
Комерцијална банка има 12,9-процентни удео на банкарском тржишту Србије по активи, иза Банке Интеза, која је део италијанске Интесе Санпаоло.
Банке “спотичу” лоши кредити
Инвестициона кућа Номура изабрана је 2015. за саветника за продају Владиног удела у Комерцијалној банци, а та продаја је једна у низу планираних приватизација државних предузећа у оквиру ширих економских реформи у Србији.
“Менаџмент са своје стране ради пуном паром како би банка била у најбољој могућој форми”, рекао је Пикер.
Банкарским сектором Србије доминирају банке у страном власништву, али их од 2009. године “спотичу” лоши кредити, који су у трећем кварталу прошле године чинили 19,5 одсто укупних пласмана, што је међу највећим процентуалним односом у централној Европи, пише Ројтерс.
Упркос томе, банкарски сектор је и даље добро капитализован са просечном стопом адекватности капитала од 21 одсто, знатно изнад прописаног минимума централне банке од 12 процената. Ипак, то је врло компетитивно поље на ком се 30 банака надмеће за клијенте у земљи од само 7,0 милиона људи.
“Питање је како ће тај капитал бити употребљен”, каже за Ројтерс председник Управног одбора банке, Владимир Круљ.
Према његовим речима, може се очекивати консолидација банкарског сектора у Србији, при чему неке банке потенцијално могу да купе портфеље (грчких) банака које одлазе.
Грчка Алпха банка је саопштила јуче да је постигла договор о продаји свог 100-процентног власништва у Алпха банци Србија српској МК Групи, која у свом саставу има бројне компаније у разним делатностима.
Аналитичари кажу да би и остали грчки зајмодавци могли да напусте Србију, пошто спроводе властито реструктурирање у светлу грчке дужничке кризе, преноси британска агенција.
Танјуг
