Европа негодује. У Бриселу и Стразбуру су бесни што америчка Агенција за националну безбедност (АНБ) прати међународне трансакције приватних лица. Међутим, стручњаци верују да ће се разрачунавање завршити без резултата – Европска унија је превише заинтересована за сарадњу са Сједињеним Америчким Државама да би са њом улазила у прави сукоб.
Праћање финансијских трансакција је водила специјална јединица АНБ под именом Follow the money. Они су, како се види из докумената “архива Сноудена”, од 2010. године пратили међународна плаћања банкарским картицама највећих платних система, укључујући и Visa. Циљ је био да се добије приступ трансакцијама, обављаним од стране корисника кредитних картица у Европи, Африци и на Блиском Истоку. Прикупљене информације су слате у посебну базу података – у 2011. години се тамо налазило око 180 милиона записа.
АНВ је пратила податке о трансакцијама преко међубанкарског система SWIFT. Његове услуге користи више од десет хиљада банака из 212 земаља. У Вашингтону признају да обавештајне службе прикупљају економске и финансијске информације, али то оправдавају потребом идентификације финансијских токова терориста. Американци се често понашају по принципу “кад нешто треба, не бирају се средства”, каже финансијски омбдусман Павел Медведев:
– Они се терориста плаше као куге – 11. септембра, они су ужасно страдали и мере које су Американци предузели показале су се ефикасним. Те мере су биле различите, укључујући и оне које нису прихватљиве у уређеном друштву. У правној науци, постоји такав принцип: закон може бити прекршен, ако његово поштовање води ка тежим последицама.
Према речима Медведева, уз помоћ таквих врста индискретних метода, Вашингтон је значајно побољшао финансијски систем. На пример, ликвидирао је велики део офшор компанија. Наравно, информације добијене обавештајним путем, често представљају комерцијалну и банкарску тајну, која се може искористити за личну добит. Ипак, како нас уверавају у Вашингтону, амерички државни апарат је тако направљен да минимизира могуће злоупотребе. Међутим, неки стручњаци сматрају да прави интереси обавештајних служби излазе из оквира борбе против терористичких претњи. Овај став дели водећи експерт Фонда за историјске перспективе Павел Свјатенков:
– Мислим да то није борба против тероризма, као таква, већ се радио о једноставном покушају да се цео свет држи за врат и да се зна све о свима. Борба против тероризма у овом случају је само део приче и служи као оправдање за праћења. Зато је важно објаснити јавном мњењу, зашто америчка влада одлучно прати све, и кривце и невине.
Посланици Европског парламента протестују. Социјалдемократе, либерали и левичари чак траже суспензију споразума САД-ЕУ о обради и размени података о трансакцијама у оквиру америчког програма за проналажење финансијских токова терориста. Њихова осећања су јасна – политичари желе да се додворе јавном мнењу, које је страшно погођено, каже Павел Свјатенков:
– Ипак ће најпре бити, да ово негодовање неће довести ни до каквих правих корака, јер је ЕУ заинтересована за сарадњу са Сједињеним Државама. А, чињеница да су снаге безбедности пратиле једни друге, и обичне житеље, није никаква новост. Мислим да ће европске земље, баш као и раније, изаћи са оштрим саопштењима, протестним нотама, позвати амбасадоре, и тиме ће се ствар завршити.
Скандал постаје свакодневница: сви знамо шта се дешава, али нико не зна шта да ради. Тим пре што постаје сасвим очигледно – САД неће одједном одустати од могућности да прате читав свет.
Влад гринкевич,
