Истраживање наших новинара ко стоји иза покушаја да се уништи Буковичка бања, зашто се растерују инвеститори у туризам у Аранђеловцу, као и због кога град који је некада био познат по својој бањи доживљава своје најцрње дане, довело је до самог врха власти у овом граду. Односно до председника општине Бојана Радовића и народног посланика Милосава Милојевића!
Град који је после дугог таворења и избацивања са листе бањских места, коначно је доживео ренесансу туризма 2010. године када је отворен реконструисани Хотел Извор и Аква Парк који се налази у склопу хотела, кратко се радовао свом напретку. Отварање хотела и Аква Парка у Аранђеловцу само по себи је значило да ће се Аранђеловац убрзано вратити на место елитних српских бања, али да ће то бити и економски замајац за читав град, брзо се обистинило.
Елитни хотел са пет звездица брзо је привукао велики број туриста, почели су да се одржавају семинари и конгреси, Аква Парк је радио пуном паром, а десетине хиљада гостију из читавог света долазило је у Аранђеловац. То је у самом старту допринело да су гости хотела и Аква Парка одлазили у ресторане и кафиће у Аранђеловцу, куповали су по градским бутицима и у граду је коначно почело нешто позитивно да се дешава. Ситуација је из дана у дан била све боља и боља тако да су људи почели да отварају и приватне смештајне капацитете за све госте који долазе у Аква Парк, а који нису били смештени у склопу хотела.
Kако би се туризам подигао на још већи ниво власник хотела Извор Мирољуб Алексић 2012. године купује и руиниране хотеле Старо Здање и Шумадију, и када се све чинило да ће Аранђеловац коначно постати српски Баден-Баден, догодили су се они – локална самоуправа, односно председник општине Бојан Радовић и народни посланик Милосав Милојевић.
Од момента када је извршена приватизација, овај двојац учинио је све како не би дошло до реновирања хотела, односно како би инвеститор био отеран, а то је рађено веома лукаво и перфидно. Обавеза купца је била да обнови ове хотеле, који имају статус културног добра и да изгради нови хотел – депанданс хотела „Извор”, чиме би били створени најсавременији услови за развој конгресног туризма у Аранђеловцу. То се, међутим, није остварило, јер је, према речима за дневни лист Политика власника хотела Извор и тадашњег купца Мирољуба Алексића, локална самоуправа перманентно кочила све што је било у њеној надлежности, а тиче се, пре свега, издавања грађевинске дозволе, без које инвеститор није могао да почне радове.
„Од тренутка куповине, до раскида уговора, није постојала никаква воља у локалној самоуправи за стварање услова како би руинирани објекти били реконструисани и стављени у функцију. Тако би на најбољи начин био искоришћен замах, који је направио хотел ’Извор’ са аква-парком, који је вратио статус бање Буковичкој бањи. Иако је Влада Србије прогласила ову инвестицију од националног значаја, усвојила пет закључака и изменила уредбу, чиме су створени услови за реализацију и испуњење уговора, све је то наилазило на потпуну опструкцију од стране водећих људи у локалу”, рекао је Алексић тада за Политику.
Челници Аранђеловца, према његовим речима, стално су понављали како је могло да се гради од првог дана, али дозволе за доградњу постојећих и изградњу новог хотела није било могуће добити без плана детаљне регулације. Било је, наводи, разних опструкција, па је локална управа давала и решења за реконструкцију објеката у парку, а котларница која је у јавној својини општине уступљена је на коришћење другом правном лицу, иако су сви знали да је тај објекат предвиђен као јединствени део новог хотела.
„Иако више од годину дана нисмо могли да уђемо у посед купљених објеката, редовно су нам стизали порез на имовину и еколошку таксу, а обећали су нам да ћемо бити ослобођени свих тих плаћања, и да ће скупштина донети такву одлуку што је нормално за споменике културе, а и објекти нису били у функцији када смо их купили. Ово је заиста јединствен случај да општински челници игноришу одлуке владе, и да је због неспособности локалне самоуправе влада морала да раскине уговор о продаји руинираних и девастираних споменика културе, отера инвеститора и врати средства купцу”, изјавио је Алексић.
Kап која је, како тврди, превршила меру била је одлука о изради плана детаљне регулације Споменика природе „Парк Буковичка бања”, коју је општина донела још маја 2013. године, али ни после три године није извесно када ће тај план бити завршен. Инвеститор није могао више да чека, па је уз сагласност Владе Србије одлучио да раскине уговор, рекао је за „Политику” Мирољуб Алексић.
Драган Тодоровић, директор привредног друштва „Старо здање”, које је основано 2012. године ради реализације уговора о купопродаји, за пропаст и инвестиције која је требало да препороди Аранђеловац и Буковичку бању такође је у интервјуу за дневни лист Политика оптужио челнике општине Аранђеловац.
„У приватизацији хотела ’Извор’ 2003. године привукли смо најозбиљнијег инвеститора који је у реконструкцију уложио 330 пута више новца од обавезног улагања. Међутим, ни уложених 50 милиона евра у ’Извор’, као и оцена да је ово најуспешнија приватизација у хотелијерству на подручју источне Европе, није била довољна за формирање позитивних ставова представника локалне власти у вези с реконструкцијом ’Старог здања’ и ’Шумадије’, као и изградњом новог хотела. Због тога што су представницима локалне власти били пречи лични интереси од општих, десило се да за четири године нисмо могли да добијемо грађевинске дозволе”, наводи Тодоровић.
Он наглашава да је „многима било важније ко ће кога и где запослити, ко ће где и код кога обезбедити бесплатне ручкове, ко ће с ким и какве пословне комбинације направити по систему: ја теби асфалт – ти мени угоститељске услуге, ти мени гратис смештај – а не мораш да плаћаш порез, нити боравишну таксу” и слично… Представници локалне власти, додаје, нису хтели да потпишу ни протокол о заједничком решавању проблема ради добијања грађевинске дозволе, иако је на иницијативу Владе Србије и надлежног министарства одржан састанак у влади, где је констатовано да би протокол омогућио бржи почетак реконструкције и да је потпуно прихватљив.
„Kада смо уз подршку владе успели да изменимо уредбу, којом је августа прошле године укинута заштита на делу парка као споменика природе, онда је општина, мимо закона, доделила израду плана детаљне регулације локалној фирми ’Инфоплан’, која је понудила 13 пута вишу цену. Kада је републичка комисија поништила општински одлуку, онда су били принуђени да израду планова повере Заводу за урбанизам у Нишу, који је понудио 13 пута нижу цену. Можемо тек да замислимо каква ће ујдурма да настане када после плана детаљне регулације, као и урбанистичког пројекта и плана препарцелације, на ред буде дошло и регулисање власништва на делу земљишта од око 2,8 хектара које је изузето од заштите. То што је основни, законски, предуслов за добијање грађевинске дозволе управо подношење доказа о решеним имовинским односима на земљишту локалне руководиоце много не занима, као ни то што смо у протекле четири године имали трошкове од око 150.000 евра, од пореских обавеза до израде пројектне документације”, објашњава Тодоровић.
Уговор је раскинут 2016.године, да би за децембар 2018. године поново била заказана приватизација хотела Старо Здање и Шумадија. И онда је све испливало на видело.
Kао главни купци појављују се нико други него председник општине Аранђеловац Бојан Радовић и народни посланик Милосав Милојевић, који су осим страначким, повезани и родбинским везама. Баш као прави мафијаши. Појавиће се као купци иза параван фирме, којој крију назив као змија ноге.
Циљ је преузети читаву Буковичку Бању, а у својим договорима већ су поделили плен. Kоме ће припасти који део Бање, коме који хотел, али и ко ће добити који део Парка Буковичка Бања. Односно ко ће где моћи да поставља своје киоске, отвара кафиће и мини ресторане.
Инвеститор који је почео да подиже Аранђеловац на ноге је отеран. Заказана је нова приватизација, а Аранђеловац је на ивици да буде заувек избрисан са туристичке мапе света.
Да ли ће то грађани Аранђеловца дозволити и да ли ће мафијашка полиитичка хидра своје криминалне радње спровести у дело, мораћемо да сачекамо и видимо…
Остаје нам пак само да се надамо да у Србији ипак постоје органи који ће криминални двојац Милојевић – Радовић привести руци правде.
ricochetspecial.com
Ного је у праву, вешања су неминовна. У неколико концентричних кругова….