Арапске магле на Сави: шеикове компаније пропадају, али му посао у Београду "напредује"

Сваки аутократски режим стреми високо у небо. Тако је и у Вучићев лични режим загледан у висину, како не би видео свакодневну беду милиона грађана. Лакше је обећавати “Београд на води”, него наћи три милијарде евра колико је потребно да Србија преживи у наредних два и по месеца. Боље је веровати “неимару”, шеику Мухамеду Ал Абару или “пријатељу” Ел Заједу, него слушати претње Међународног монетарног фонда да ће Србија економски престати да постоји до краја ове године.

Боље је гледати макету замишљеног града, него завирити у право стање Београда, који је већ потонуо у мрак и безнађе. Српском престоницом данас хода сиротиња, а властодршци проповедају улазак у нови век, уз помоћ арапских петродолара. Истовремено, компаније Вучићевог арапског “инвеститора”, падају на светским берзама као муве. Њихова вредност сваког дана је све мања. “Београд на води” је само покушај још једне берзанске преваре. Тек да се види како је “инвеститору” из Емирата добро, и да сарађује са једном “проевропском” владом. На тај начин су и шеик Ал Абар и Вучић добили на времену. Тек да још мало воде протекне мутном Савом.

Само два дана уочи једномесечног муслиманског празника Рамазана, 27. јуна ове године, у тек обновљеној згради бившег “Геозавода”, одржавало се свечано откривање макете скандалозног пројекта “Београд на води”. Околне улице биле су препуне до зуба наоружане жандармерије и више различитих “преторијанских гарди” Вучићевог режима у цивилу. Мада је многима у Србији и ван ње, већ сада јасно да сулуда замисао представљена као “пројекат који покреће Србију”, не може отићи даље од макете, овај прескупи режимски циркус је почео са радом.

Болесни опсенар који је несрећним случајем постао владар Србије, сменивши ништа мање болесног претходника, не пита “шта кошта” ново орање Београда поред Саве. Буде ли све текло по плану, грађани ове намучене и опљачкане земље, платиће скупо још једну немогућу мисију самоувереног “визионара”, премијера опште праксе, који има сва права, а одговорности нимало.

Наиме, како је у такозваној “првој фази изградње Београда на води” предвиђено, из буџета Србије биће плаћено (и већ се плаћа) рушење (до темеља), свега што се налази на савском платоу, који је поклоњен шеику из Емирата (УАЕ), Мухамеду Ал Абару, блудном наследнику и “црној овци” тамошње владарске династије.

Већ из предуговора који је склопљен између Републике Србије и компаније Еагле Хиллс ( у преводу, “Орлова брда”) из Уједињених Арапских Емирата, видљиво је шта само делимично све мора да плати грађанин Србије, а да га нико није питао да ли то уопште жели.

Само рашчишћавање Савског платоа и припрема терена за градњу, што обухвата и исељење садашње главне железничке станице, коштало би Србију до милијарду евра! У тренутку кад је Србији интервентно потребно најмање три милијарде евра, чин промоције “Београда на води” и трошење непостојећег новца за те потребе, речито говори о криминалним амбицијама садашњег режима.

Већ на почетку “прве етапе”, Србија мора, на основу уговора који још нико није виде, да уложи неколико десетина милиона евра, а да за то време страни партнери из комапније Еагле Хиллс, не морају да плате ни један једини цент.

Влада Србије (Александар Вучић), не сматра за потребно да обавести Народну Скупштину да компанија Еагле Хилс у поwсловном свету има најгору могућу репутацију и по много чему представља велику мистерију међу онима који се баве сличним бизнисом на неколико континената.

Доступни подаци говоре да је Еагле Хиллс тек недавно основана, и то искључиво са циљем да Србији подметне пројекат “Београд на води”. У име те компаније, као њен заступник, појављује се Мохамед Ал Абар, познат по томе што је урадио нешто што ниједан шеик пре њега није урадио, отеравши у банкрот једну земљу, произвођача нафте. Његове невероватне финансијске дубиозе довеле су до тога да је и у сопственој породици виђен као најгора штеточина. Али, за потребе Александра Вучића, “његов пријатељ” Ал Абар је “инвеститор светског ранга”.

Тек недељу дана пре него што је уприличена трагикомична промоција макете “Београд на води”, у згради бившег “Геозавода” у Београду, постало је јасно да ће једна друга компанија Мухамеда Ал Абара (Арабтец) бити извођач радова поред Саве. Истина, Вучић је још пролетос најавио да Србија разговара са Арабтецом, о изградњи “јефтиних” станова. Вучић је, подсетимо, тада најавио изградњу око 100.000 станова, који би били величине око 80 квадрата, а период отплате би био око 20-30 година са каматом која износи око 3 одсто. Али, Арабтец није био предвиђен да се бави “Београдом на води”.

Неколико дана пре него што је Вучић промовисао “чардак ни на небу ни на земљи”, на неколико светских берзи деонице Ал Абарове компаније Арабтец доживеле су катастрофалан пад последњих недеља. То је трећа његова компанија, након што је Аабар Инвестментс смањила удео у Арабтец-у. Тако је Ал Абар, претачући из шупљег у празно, довео до тога да Арабтец падне, или, поетично речено, “потоне” за целих 50 одсто од укупне вредности. Са тенденцијом даљег, застрашујућег пада, како су берзе јавиле 5. маја 2014. године.

Истовремено, главни индекс тржишта у Емиратима, Дубаи Финанциал Маркет Генерал Индеx пао је за више од 20 одсто, што само говори о “пословном стању” владајуће породице из Емирата, у коју Вучић гледа као бедуин у пустињи, кад му се привиђа вода.

Сваки покушај посла са Ал Абаром, морао би да престане одмах, јер су деонице Арабтец-а увезане са компанијама Аабаром и Интернатионал Петролеум анд Инвестмент Цомпанy које падају, тачније, суновраћују се на свим берзама. Прецизније, реч је мегаломанским фирмама једног човека. Наравно, Вучићев режим не дозвољава да Србија сазна пуну истину о томе.

Али, ако он не жели да чује нешто лоше о Ал Абару и његовим пословним “подухватима”, знају Ал Абарове жртве. Наиме, недавно је главни оперативац Арабтец-а Хасан Исмаик, очигледно схвативши да ће фирма пропасти ( и он са њом), поднео неопозиву оставку, а после њега су то урадили и сви други високо позиционирани менаџери. Непосредно после тога, Ал Абар је у љутњи сменио оне који то нису учинили. Из компаније су недељама покушавали да умање штету саопштењем у којем тврде да је “финансијска позиција компаније снажна” те да је у току “процес реструктурирања који би требао да снизи трошкове и побољша продуктивност”.

Уколико планирана Ал Абарова мегаломанска превара доживи своју пуну афирмацију у Београду, то ће Србију коштати више него оба светска рата заједно! Недавно је из Арабтец-а који тоне, послата порука лаковерним жртвама које су ушле у самоубилачко партнерство: “…Пројектне потребе и планови нису угрожени”. Тачније речено: макета је на месту. То је једино сигурно. Ништа не сме да угрози Ал Абарову страст према фантастичним светлећим градовима који висе у ваздуху, или се огледају у води. Све друго, платиће онај ко наседне.

Један од стратега финансирања грађевинског бизниса у арапским земљама, који ради у Каиру, недавно је за потребе компаније Блумберг Сајмон Кичн (Блоомберг Симон Китцхен) разобличио суштину Арабтец-а рекавши како је одмах по његовом оснивању дошло до вештачког раста деоница, што је довело многе инвеститоре на тржиште у Дубаи. Али, чим су дошли, Арабтец је подигао цене у небеса.

Када је почетком ове године у добро обавештеним пословним круговима у Лондону најављено да ће Арабтец отворити свој регионални центар у Београду, са намером да из Србије шири своје пословање на Косово, Албанију и Босну и Херцеговину, то је код оних који “читају мапу капитала” схваћено као политички проблем пред вратима Европске уније.

Вест да су деонице Арабтец-а које су доживеле катастрофалан пад последњих недеља, након што је Аабар Инвестментс смањио удео у овој компанији из Уједињених Арапских Емирата, даје наду да ће доћи до заустављања планираног урбанистичког и сваког другог насиља над Београдом, као привредним, културним и политичким центром Србије. Али, то неће спречити Вучића и његов режим да отму грађанима Србије милијарду евра, само да би доказали како овај “посао” има смисла. Може ли га неко спречити у томе?

Фирма без адресе, орочена на годину дана

Наводно је још почетком године склопљен договор са арапским инвеститором Игл Хилс (Еагле Хиллс) о изградњи “Београда на води”. Поменуто предузеће, међутим, ни до дана данашњег није регистровано у Србији, а у Уједињеним Арапским Емиратима је регистровано 15. маја 2014, нема ниједног запосленог, као ни адресу, оснивачки капитал му је 150.000 дирхана, односно 30.000 евра. Друштво има унапред одређен рок трајања – до 14. маја 2015!

А 1.

Код Мила на вечери

Још 2008. године, у Подгорицу је специјалним авионом слетео шеик Мохамед Бин Зајед, који ће пуних пет година касније постати “Вучићев пријатељ”. Али, много пре него што је Зајед и упознао Вучића, амерички обавештајни кругови дошли су до закључка да је личност дугогодишњег владара Црне Горе, Мила Ђукановића (у сарадњи са одбеглим Богољубом Карићем) идеална за посредовање између арапских шеика и будућег господара Србије. Амерички циљеви су били и остали јасни: девастација овог дела Европе, спречавање руског утицаја на Балкану, претварање Србије у западну колонију и њено даље дављење у дужничком ропству.

Након прве вечери проведене у подгоричкој вили “Горица”, где је креирана будућа активност шеика у Србији (и утрђено колико је клан Мила Ђукановића “добар” од тога”), појавиле су се и прве агенцијске вести да је “шеик широке руке”, да су се арапски принчеви и чланови краљевске породице Уједињених Арапских Емирата, приликом својих боравака у Црној Гори за протеклих неколико година, показали, да у торбама носе доларе у кешу како би чашћавали своје домаћине, те да је и крунисани принц Абу Дабија шеик Мухамед бин Зајед ал Нахјан, запосленима у Вили „Горица”, где је вечерао и спавао, оставио око 50.000 долара у ковертама.

Смисао шеикове посете била је презентација “пројекта” “Улциња на плажи”. Који се, као и “Београд на води”, завршио на макети. Господар Црне Горе, правилно је схватио смисао ове преваре и придружио се даљој дистрибуцији ове арапске магле и песка.

А 2.

Највећи симбол ничега на Балкану

(Из анализе промашеног пројекта “Београд на води”, коју је написао архитекта Бранко Бојовић)

Сава је међународни пловни пут коме се мора обезбедити минимална ширина од 120 м између стубова планираних мостова и најмање 12 м висине моста изнад нивоа велике воде. Ширина Саве у зони Савског амфитеатра је око 200 м. Због кривине реке матица је ближа десној обали, која је вековима изложена бочној флувијалној ерозији. Дубљи део корита је ближи десној обали реке. Неке од интервенција у оквиру пројекта Београд на води битно мењају карактер тока реке, што ће имати значајан утицај на њено коришћење.

Планирани пешачки мост постављен је ниско изнад воде са много стубова, односно лукова малог распона. Оваква концепција моста укида Саву као пловни пут. Зарићев (трамвајски) мост се задржава, мост у продужетку Немањине улице за који постоји урађена техничка документација се не предвиђа. Овај мост је био предвиђен за моторни саобраћај. Планирана кула око 50 м улази у речно корито Саве из потпуно нејасних разлога.

Једини разлог за то може бити жеља да се оствари оригиналност по сваку цену. Оваква позиција куле изазваће поремећај протока воде – успор узводно од куле и убрзање протока у профилу куле. Позиција куле ће отежати маневар бродова и баржи. Појавиће се велики проблеми фундирања куле, одбране од леда и друго, јер Сава под Београдом није поток у Прованси. Облик куле је неоригиналан, односно он је имитација лондонског „краставца”. Кула ће апсолутно доминирати сликом и силуетом Београда, односно оспориће доминацију Храма светог Саве у слици и силуети града. Планирана кула ће исто као и црна Београђанка бити део обичног пословног сервиса Београда, односно биће симбол ничега.

А 3.

Продавац пустињског песка и љубитељ макета

Мохамед Ал Абар је најстарије од укупно 12 деце свог оца, и прве године живота је провео у Дубаију. Дипломирао је 1981. на Алберт школи универзитета у Сијетлу, Сједињене Америчке Државе, где је 2007. стекао и почасни докторат. Обожава коњичке спортове, а сам радо игра поло. Његова дефиниција пријатељства, по извештају Кипп Репорта, гласи: “узајамно, корисно, на комерцијалним интересима”.

Своју матичну компанију Емаар Пропертиес Алабар је основао 1997. године са почетним капиталом од 50 милиона долара. Данас се њена вредност процењује на преко милијарду долара. Емаар Пропертиес је од свог оснивања главни извођач радова у свим најважнијим грађевинским пројектима Дубаија, а сам Алабар је саветник владара ове државице у саставу Уједињених Арапских Емирата, шеика Мохамеда Рашида Ал Мактума.

Дубаи дневно производи између 50.000 и 70.000 барела нафте, а бруто домаћи производ му је 2011. износио 83,4 милијарде долара. Због релативно малих залиха нафте и гаса (свега око 2 одсто укупних залиха УАЕ) емират Дубаи је још пре више година кренуо у претварање свог истоименог главног града у туристички и финансијски центар Средњег истока, у нади да ће тако обезбедити довољне приходе који би надокнадили нафту и природни гас који су на измаку.

Онако како троши Ал Абар, ни те резерве неће дуго трајати. Није му остало ништа друго него да “продаје макете” чудесних градова “на песку и води”, који никада неће нићи.