Азиланти из Србије претња Шенгену

Иако број грађана који траже азил у Немачкој расте, Влада те земље поручује да нема намеру да обустави визну либерализацију, али се тај проблем мора решавати.

Чим се остваре услови које захтева ЕУ, Немачка ће подржати отварање првих поглавља у преговорима са Србијом.

Драматична потражња за азилом у Немачкој, поново се претвара у претњу по вероватно највећи успех у процесу евроинтеграција – визну либерализацију.

Упозорења је било, а у законодавству ЕУ постоји убрзана процедура суспензије безвизног режима. Ипак тај огроман корак уназад у започетим преговорима о чланству, појашњавају у немачкој амбасади, тренутно ипак није реалан.

Немачка савезна влада нема намеру да обустави визну либерализацију за држављане Републике Србије. Међутим, имајући у виду све већи број захтева за азил из региона западног Балкана тешко да се може избећи расправа на ту тему у Немачкој, поготово не ако се тај тренд настави.

Од скора Немачка је Србију ставила на листу земаља за које се претпоставља да не спроводе политички прогон. Српски држављани који због лоше економске ситуације траже уточиште у том делу Запада, имаће све мање шансе да свој боравак легализују као политички азиланти.

Број захтева за азил региструје немачка Савезна управа за миграцију и избеглице. Србија је 2013. године са 11.459 први пут поднесених захтева за азил заузимала трећеместо по земљама порекла, после Русије и Сирије.

Од јануара до октобра ове године регистрован је 12.881 захтев који су по први пут поднети, од укупних 20.109 захтева који се по први или други пут подносе, чиме Србија заузима друго место, после Сирије.

Такав рејтинг није добар за будућег члана ЕУ од кога ће се тражити, а и који сам инсистира на економској равноправности с другим држава уније.

Проблем с азилантима сигурно не може да утиче на преговарачки процес. Из немачког министарства иностраних послова поручују да поздрављају напредак Србије и да ће Берлин, чим се остваре услови које захтева ЕУ, подржати отварање поглавља. У Влади кажу да Запад не инсистира на захтеву да се прво отвори питање односа Београда и Приштине.

Из угла Немачке и ЕУ тренутно су приоритет реформе у привреди, финансијама и управи, а за успех укупног процеса приближавања Србије унији најважнијим областима сматрају се правна држава и нормализација односа са Косовом, тј. поглавља 23,24 и 35.

 

Б92