Банкарско тржиште на Балкану би ускоро могло изгледати нешто другачије него сада. Мање би било банака које имају матице у земљама Европске уније, а више руских и кућа пореклом с Блиског истока, из земаља нафтних рајева.
Развијене државе Европе продају власнички удео у банкама које имају, што због кризе, што јер нису задовољне приходима које остварују.
Шта је тренутно из Србије и региона на продају и ко би се могао појавити као купац?
Словенија планира да прода Нову љубљанску банку, а разлог је тешка финансијска ситуација с којом се дежела сусреће још од лане. Србија нуди на продају Привредну банку Београд с 250 филијала, 1,1 милионом клијената, али и губитком од 792 милијарде динара прошле године. У понуди је државни удео од 65 одсто. Купац ће се тражити и за Српску банку, некадашњи финансијски сервис ЈНА. Хипо група продаје банке и лизинг куће у бишим републикама СФРЈ: код нас, у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Словенији. У поменутим кућама држава Аустрија је власник сто одсто. Они у Србији имају позитивно пословање, али поменута тржишта су уситњена па су одлучили да оду.
А ко долази?
За Привредну су заинтересовани руска Гаспром банка па група ВТБ такође одатле, која је код нас већ присутна јер у њеном саставу послује Московска банка. Што се тиче Хипо банке и лизинг куће, као први кандидат јавила се Ерсте банка. Они би желели да постану власници обе куће само у Србији. А у Хипо групи кажу да они продају цео Балкан заједно, али да ће све зависити од интересовања и понуђене цене. Значи, заинтересовани за пословање у одређеним земљама могу се јавити с понудама. Уколико би постала власник српског дела Хипо банке, Ерсте би по јачини постала трећа групација на нашем тржишту. Колико ће се њихови планови срести с интересима аустријске државе, остаје да се види.
За српско тржиште заинтересоване су и банке из Абу Дабија. Међутим, ни за Привредну ни за Српску тендери још нису расписани.
О томе ко би могао бити купац стручњак др Синиша Остојић каже:
– Мислим да ће они доћи из земаља богатих нафтом и гасом. Не чуди ме што се као кандидати помињу банкари из Русије и Абу Дабија: кретање цена тих енергената на светском тржишту претходних година донела су им одличну зараду и вишак новца. То треба уложити па зашто не и код нас? – наводи Остојић.
Д. Вујошевић
Кинези и Британци добродошли
Међународни консултант Милан Ковачевић каже да би било добро да код нас дођу банке из Кине и Велике Британије.
Наравно све ће зависити од тога колико је Србија занимљива за њих. А подаци нису баш за хвалу: од 32 банке колико код нас послује, 13 има губитке. Сваки пети кредит је проблематичан за враћање. У том погледу од нас је у Европи гора само Украјина, где има тешкоћа у сервисирању чак 40 одсто зајмова. Али то тржиште је неупоредиво веће од нашег па су и будуће шансе веће.
Дневник
