fbpx

Банке продају Аустрија, Словенија, Србија, а купују Руси

0
(0)

Банкарско тржиште на Балкану би ускоро могло изгледати нешто другачије него сада. Мање би било банака које имају матице у земљама Европске уније, а више руских и кућа пореклом с Блиског истока, из земаља нафтних рајева.

Развијене државе Европе продају власнички удео у банкама које имају, што због кризе, што јер нису задовољне приходима које остварују.

Шта је тренутно из Србије и региона на продају и ко би се могао појавити као купац?

Словенија планира да прода Нову љубљанску банку, а разлог је тешка финансијска ситуација с којом се дежела сусреће још од лане. Србија нуди на продају Привредну банку Београд с 250 филијала, 1,1 милионом клијената, али и губитком од 792 милијарде динара прошле године. У понуди је државни удео од 65 одсто. Купац ће се тражити и за Српску банку, некадашњи финансијски сервис ЈНА. Хипо група продаје банке и лизинг куће у бишим републикама СФРЈ: код нас, у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Словенији. У поменутим кућама држава Аустрија је власник сто одсто. Они у Србији имају позитивно пословање, али поменута тржишта су уситњена па су одлучили да оду.

А ко долази?

За Привредну су заинтересовани руска Гаспром банка па група ВТБ такође одатле, која је код нас већ присутна јер у њеном саставу послује Московска банка. Што се тиче Хипо банке и лизинг куће, као први кандидат јавила се Ерсте банка. Они би желели да постану власници обе куће само у Србији. А у Хипо групи кажу да они продају цео Балкан заједно, али да ће све зависити од интересовања и понуђене цене. Значи, заинтересовани за пословање у одређеним земљама могу се јавити с понудама. Уколико би постала власник српског дела Хипо банке, Ерсте би по јачини постала трећа групација на нашем тржишту. Колико ће се њихови планови срести с интересима аустријске државе, остаје да се види.

За српско тржиште заинтересоване су и банке из Абу Дабија. Међутим, ни за Привредну ни за Српску тендери још нису расписани.

О томе ко би могао бити купац стручњак др Синиша Остојић каже:

– Мислим да ће они доћи из земаља богатих нафтом и гасом. Не чуди ме што се као кандидати помињу банкари из Русије и Абу Дабија: кретање цена тих енергената на светском тржишту претходних година донела су им одличну зараду и вишак новца. То треба уложити па зашто не и код нас? – наводи Остојић.

ДВујошевић

Кинези и Британци добродошли

Међународни консултант Милан Ковачевић каже да би било добро да код нас дођу банке из Кине и Велике Британије.

Наравно све ће зависити од тога колико је Србија занимљива за њих. А подаци нису баш за хвалу: од 32 банке колико код нас послује, 13 има губитке. Сваки пети кредит је проблематичан за враћање. У том погледу од нас је у Европи гора само Украјина, где има тешкоћа у сервисирању чак 40 одсто зајмова. Али то тржиште је неупоредиво веће од нашег па су и будуће шансе  веће.

 

Дневник

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Спремите се за велику економску кризу, Србија ће претрпети два удара! (ВИДЕО)

3.6 (17) Британија ради на томе како да се реши Мила Ђукановиића, а задржи Црну …

Србија без новог поглавља у приступним преговорима са ЕУ

5 (8) Иако је било очекивано да Србија пре летње паузе отвори преговарачко поглавље 2 …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *