БЕОГРАД: Јесења сетва у Србији приводи се крају, а процене су да ће површине по пшеницом премашити 550.000 хектара и можда чак приближити цифри од 600.000 хектара (ха), изјавио је Танјугу саветник у Привредној комори Србије Милан Простран.
Ове године влада велико интересовање ратара за сетву пшенице, а у оптималном року нисмо скоро засејали оволико површина – од 60 до 70 одсто, казао је Простран, напомињући да је сетва почела нешто раније него претходних година.
Простран је објаснио да је прошлих година било обрнуто – свега 30 до 40 одсто пшенице сејано је у оптималном року, а преостали део у новембру.
“Време је пољопривредницима ишло на руку време… пшеница изузетно добро изгледа, нисмо скоро видели више зелених поља у ово доба године”, нагласио је Простран.
Простран је поводом повећања површина под пшеницом рекао да су домаћи произвођачи схватили да “у условима када немате довољно новца, а улазите у пролеће са много ризика и климатских и новчаних, онда идете према оној култури која има најмање ризика и за коју треба најмање новца”.
“Важан аргумент је и да је цена пшенице још увек врло добра и може дати добар профит”, указао је Простран.
По саветнику у ПКС тражња за том житарицом постаје све већа, па “можемо да будемо добри извозници, као што смо и почели да већ бивамо”.
“Не морамо да јуримо велика тржишта, можемо све да продамо у окружењу”, казао је Простран, који заговара извоз милион тона пшенице и ако “не следеће, онда у наредне две, три године 300 до 500 милиона долара од извоза (пшенице)”.
Простран је указао и да је пшеница култура која ће Србији и ове године ублажити проблем дефицита сточне хране, пошто се у годинама када не роди кукуруз, троши 250.000 тона пшенице за исхрану стоке, посебно у централној Србији.
Простран је подсетио и да се у Србији постижу скромни приноси пшенице на нивоу 1970-их, који износе 3,5 до четири тоне по ха, мада је пет тона у просеку било “на дохват руке” 1990-тих.
Саветник ПКС је објаснио да се приноси веоме једноставно могу повећати, под условом да земљиште буде добро припремљено, употреби квалитетно сортно семе и користе минерална ђубрива.
“Ми смо заборавили шта су комплексна минерална ђубрива…Србија је трошила 900.000 тона у јесен комплексних НПК ђубрива у разним комбинацијама, а данас је то не више од 200.000 тона, можда чак и мање”, упозорио је Простран.
Простран је додао да је Србија некада годишње трошила укупно 1,5 милиона тона ђубрива, а сада је то спало на 600.000 тона.
У јесен 2011. је пшеница у Србији засејана на рекордно малим површинама – 482.000 хектара, а експерти су и раније поручивали да би у земљи морала да буде стабилизована производња хлебног жита на 500.000 до 600.000 ха.
Танјуг
