fbpx
Насловна / Србија / Економија / Сетва при крају, пшеница на 550.000 хектара

Сетва при крају, пшеница на 550.000 хектара

БЕОГРАД: Јесења сетва у Србији приводи се крају, а процене су да ће површине по пшеницом премашити 550.000 хектара и можда чак приближити цифри од 600.000 хектара (ха), изјавио је Танјугу саветник у Привредној комори Србије Милан Простран.

Ове године влада велико интересовање ратара за сетву пшенице, а у оптималном року нисмо скоро засејали оволико површина – од 60 до 70 одсто, казао је Простран, напомињући да је сетва почела нешто раније него претходних година.

Простран је објаснио да је прошлих година било обрнуто – свега 30 до 40 одсто пшенице сејано је у оптималном року, а преостали део у новембру.

„Време је пољопривредницима ишло на руку време… пшеница изузетно добро изгледа, нисмо скоро видели више зелених поља у ово доба године“, нагласио је Простран.  

Простран је поводом повећања површина под пшеницом рекао да су домаћи произвођачи схватили да „у условима када немате довољно новца, а улазите у пролеће са много ризика и климатских и новчаних, онда идете према оној култури која има најмање ризика и за коју треба најмање новца“.

„Важан аргумент је и да је цена пшенице још увек врло добра и може дати добар профит“, указао је Простран.

По саветнику у ПКС тражња за том житарицом постаје све већа, па „можемо да будемо добри извозници, као што смо и почели да већ бивамо“.

„Не морамо да јуримо велика тржишта, можемо све да продамо у окружењу“, казао је Простран, који заговара извоз милион тона пшенице и ако „не следеће, онда у наредне две, три године 300 до 500 милиона долара од извоза (пшенице)“.

Простран је указао и да је пшеница култура која ће Србији и ове године ублажити проблем дефицита сточне хране, пошто се у годинама када не роди кукуруз, троши 250.000 тона пшенице за исхрану стоке, посебно у централној Србији.

Простран је подсетио и да се у Србији постижу скромни приноси пшенице на нивоу 1970-их, који износе 3,5 до четири тоне по ха, мада је пет тона у просеку било „на дохват руке“ 1990-тих.

Саветник ПКС је објаснио да се приноси веоме једноставно могу повећати, под условом да земљиште буде добро припремљено, употреби квалитетно сортно семе и користе минерална ђубрива.

„Ми смо заборавили шта су комплексна минерална ђубрива…Србија је трошила 900.000 тона у јесен комплексних НПК ђубрива у разним комбинацијама, а данас је то не више од 200.000 тона, можда чак и мање“, упозорио је Простран.

Простран је додао да је Србија некада годишње трошила укупно 1,5 милиона тона ђубрива, а сада је то спало на 600.000 тона.

У јесен 2011. је пшеница у Србији засејана на рекордно малим површинама – 482.000 хектара, а експерти су и раније поручивали да би у земљи морала да буде стабилизована производња хлебног жита на 500.000 до 600.000 ха.

 

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Сушна сетва – мршава жетва

Суботица – У суботичком атару готово је завршена жетва пшенице, стручњаци процењују да је остало да …

У част хлеба и жита

НА њивама око Суботице жетва пшенице готово да је на самом крају, те се на …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *