Барајево: Органском храном чувају здравље

0
(0)

ИЗМЕЂУ Липовачке шуме и обронака Космаја у Барајеву, где поглед пуца на Букуљу са десне стране и Авалу са леве, и где се укршта ружа ветрова, на осам хектара плодне земље је фарма породице Радивојевић. Са њихове фарме “Лаф” је само током протекле године на трпезе љубитеља органске хране “сервирано” 25 тона поврћа, пет тона воћа и 20 тона житарица.

– Чиста природа, без хемије и пестицида – говори газдарица имања Зорана Гајић, показујући непрегледне засејане њиве и стакленике у којима узгајају – здравље!

Зорана, магистар политичких наука, уклјучена је у државне развојне програме, а у свет “органике” закорачила је, каже, на наговор супруга Миодрага Радивојевића, пензионисаног машинског инжењера.

– Алергична сам на пестициде – говори. – Много тога нисам смела да једем. Маштала сам да загризем јагоде. Њима се на нашој фарми највише обрадујем.

Фарму су пре осам година подигли на Миодраговом породичном имању. Уложили су око 50.000 евра и у еколошком окружењу узгајају разне биљне културе – поврће, воће и грожђе, зачинско и лековито биље, житарице. Гаје и коке носиље, (не секу им кљун), пилиће, овце и пчеле.
И своју децу, а имају их заједно шесторо, Зорана и Миодраг уче да се здраво хране. Свесни су да се у Србији о органској храни мало зна.

organska-hrana-MALA– Људи обично мисле да се ради о традиционално узгајаном воћу или поврћу из “непрскане баште” – каже Зорана.

– Органска производња је контролисана и сертификована и много је више од “непрсканог”. То је комплетан ланац исхране, који обухвата контролу квалитета земљишта, ваздуха, воде, семена, добробити животиња, начина узгајања поврћа, житарица, воћа, о интегрисаном и документованом систему производње хране. Засад, у Србији такву храну производе, препознају и једу углавном “посвећеници”.

Поврће и воће пакују у папирне кесе, јаја у картонске кутије, зимницу у стаклене тегле. Користе се природни и еколошки материјали. Важно је и то да се органска храна не меша са конвенционалном да се не би загадила хемијом, којом је конвенционална храна третирана.

Док смо обилазили хектаре посејане органским семеном, контролор Горан Пивнички оцењивао је квалитет сваког производа. Сви су, каже, заслужили нови сертификат и законом прописан знак.
– У редовним контролама утврђујемо да ли је производња у складу са прописима – каже Пивнички.

– Тек када се уверимо у исправност, издају се сертификати да су одређени производи органски, те се онда ти производи у промету могу обележити и националним знаком на коме пише “Органски производ”.

Све што су зарадили, Радивојевићи су, кажу, уложили у фарму.

– Много тога смо се одрекли, али верујемо да ће нам се љубав и новац вишеструко вратити. Посао није лак, тражи много пажње и одрицања и кад упече врелина, и по мећави, и када снег обели. Пристојно живимо, уверени да улажемо у будућност наше деце.

ЈАЈЕ 35 ДИНАРА
Производња органске хране код нас је од три до пет пута скупља него “обична”. Килограм грашка кошта 500 динара, руколе 2.000, везица ротквица је 80, јаје је 35, а килограм пилетине 600 динара.
– Жеља нам је да што више људи може да једе нашу храну, али је за многе у Србији она луксуз – каже Зорана.
– Најчешће се купује за децу. Баке купе по комад шаргарепе или два јајета за унуке. Купује се и за болесне.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

У Србији све више хектара са органском храном

0 (0) Београд — Површине под органском пољопривредном производњом у Србији су у току 2013. …

Хоће да врате живот на Пештер и производе здраву храну

0 (0) ПЕШТЕР – Подстакнути опредељењем Владе Србије да у наредном периоду пољопривреди посвети посебну …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *