Без хлеба остало 25 Срба из Гњилана: Путарима отказ на правди Бога

Петорица путара из гњиланског краја добили су отказ у предузећу АД Магистрала у Београду зато што, како тврде, нису имали чиме да се превезу до радног места. У отказним решењима наведено је да су отпуштени због непоштовања и кршења радне дисциплине, али радници подвлаче да су једино криви за то што немају услова да се превезу 50 километара до посла и назад. Истичу да су до сада, и у временима када је било најтеже, чистили путеве, крчили шибље и водили рачуна о старим сеоским путевима у селима око Гњилана све до најудаљенијих места у општини Ново Брдо, како би Срби могли да се превезу.

Такође су за 20.000 динара плате, без поговора, ишли где год су њихови руководиоци захтевали: на терен у Нови Сад, Београд, Зубин Поток, Бањску. Сада су остали без динара и са укупно 20 чланова домаћинстава које њих петорица издржавају.

Спасавали из снега

Рад путара у гњиланском крају ипак има ко да цени. Прошле зиме су чистећи пут пронашли 83-годишњу старицу Даницу Живковић затпану у смету. Она је тог јутра кренула у продавницу.
– У снег сам пропала. Да није било овог човека што ме је нашао доле, ко зна шта би било. Чистач ме је нашао и одвео у продавницу. Била сам сва мокра. Да не би њега, не бих била жива – прича Даница.
Како верују Живојин Стојановић и његове колеге, њиховом отказу кумовало је и то што су пријавили злоупотребе. Стојановић, који живи у Пасјану, после 30 година стажа остао је с кредитом, без здравственог и социјалног осигурања и шестогодишњом рупом у радном стажу.

– Добили смо отказ због премештаја пункта из места Страже у Прековце. Али, то је било изгледа смишљено, само да би имали изговор да нас у априлу отпусте. Дакле, требало би сваки дан да пређем огромну километражу, а нема аутобуса – ни сеоског ни градског. Рекли смо да немамо превоз, али нико око тога прстом није мрднуо. Рату кредита од 4.000 динара нисам у стању да плаћам, пензијско осигурање није плаћано, није ми повезан радни стаж – прича Стојановић.

Милош Декић је возач у АД Магистрале Београд од 1996. године. Три месеца до пензије добио је отказ. Истиче да су се обраћали свима у општини Гњилане, Канцеларији за Косово и Метохију и Инспекторату рада, али без ефекта.

Радили да остану на Косову

Радници кажу да су радили у лошим условима, и да су сами набављали алат: лопате, колица и остало шта им је потребно за рад.
– Нисмо постављали питање јер смо дошли да зарадимо за наше породице. Радимо и зарадимо и останемо на Косву. А наш статус је никакав. Када год сам тражио годишњи одмор казали би нам да не дају “ови из Београда” – каже Живојин Стојановић.

– Али, сви што су председници на Косову изгледа гледају само своју фотељу. Кажу да не сме нико да остане без посла, а ево, нама се догодило. Молимо сваког, и инспекције и судије, и председнике да нам помогну. Ми смо сиротиња, немамо земљу да обрађујемо, немамо ништа. Та плата нам је била све и молимо да нас врате на посао – каже Декић.

У предузећу АД Магистрала Београд “Вестима” је речено да је у току судски поступак и да информације поводом тога не дају.

ЈП “Путеви Србије”: Ми нисмо акционари

“Магистрала” а.д. од 1992. до 1999. године одржавала је око 2000 км путева, док од 1999. године одржава 314 км путева који повезују српске енклаве. За тај посао је само у прошлој години исплаћено им је више од два милиона евра из буџета, односно од ЈП “Путеви Србије”. Лична карта тог “Магистрале” а.д. је и те како занимљива, јер као један од њених великих акционара у Централном регистру хартија од вредности наводе се управо ЈП “Путеви Србије”, а они тврде да то нису.

Извештај Анкетног одбора

И АД Магистрала, као и “МБА Миљковић” спомињу се у извештају анектног одбора Скупштине Србије о утврђивању трошења буџетског новца на Косову од 2000 до 2012. године.
– За одржавање локалних и регионалних путева на простору Косова и Метохије Дирекција за путеве Министарства саобраћаја и веза је 1992. године склопила уговоре са ДП “Космет пут- инжињеринг” из Лепосавића, за путеве северно од реке Ибар и са АД “Магистрала” из Грачанице за путеве јужно од реке Ибар. Касније је под неразјашњеним околностима и очигледним политичким утицајем, Уговор за одржавање локалних и регионалних путева склопљен и са приватном компанијом “МБА Миљковић” из Звечана, наводи се у извештају.
Народни посланик Момир Стојановић, председник Анкетног одбора Скупштине Србије који је објавио извештај о трошењу буџетских средстава на Косову у периоду од 2000 до 2012. године, каже за “Вести” да “јавно предузеће не може склапати уговор са предузећем за које се не зна да ли је приватно или друштвено” и да “би свакако уговор између ЈП “Путева Србије” и “Магистрале” требало преиспитати”.

У ЈП “Путеви Србије” објашњавају да као правни следбеник Републичке дирекције за путеве имају уговор о одржавању путева са предузећима за путеве на целој територији Републике Србије, самим тим и са “Магистралом” а.д:

– Уговором о одржавању из 1992. године између Републичке дирекције за путеве и Предузећа за путеве (“Магистрала” а.д.) је само настављен континуитет одржавања путева на путној мрежи коју је предузеће као радна организација одржавало, а инвеститор био Фонд за магистралне и регионалне путеве АП Косова и Метохије. ЈП “Путеви Србије” је у 2013. године на име одржавања путева исплатило 279.756.711,00 динара “Магистрали” а.д.

У Централном регистру хартија од вредности наводи највећи акционар “МБА Миљковић” доо са 46,29 одсто акција, док је други по великични управо ЈП “Путеви Србије” поседују 39 процената. Међутим, они твде да то одавно нису.

– ЈП “Путеви Србије” не поседује акције у “Магистрали” а.д. ЈП “Путеви Србије” је у Централном регистру депоа и клиринга хартија од вредности евидентирано као акционар предузећа “Магистрала” а.д. Београд, међутим Републичка дирекција за путеве је као правни предходник ЈП “Путеви Србије” 21.01.1999. године те акције које је само номинално поседовала и које никада нису плаћене, ставила на располагање “Магистрали” а.д, наводе у ЈП “Путеви Србије”.

 

Ј. Л. Петковић – Вести |