Када се говори о организованом криминалу, тај појам уједињује многе опасности, које постоје. При томе вреди да се истакне да смо се навикли, тако смо васпитани, да живимо у границама држава. Међутим, те опасности не признају границе. Ниједна држава данас не може да осигура своју безбедност без сарадње с другим земљама.
Главне опасности у сајбер простору су коришћење технологија ради непријатељских и агресивних акција. Мисли се на манипулисање токовима у информативном простору других држава у циљу изопачавања психолошке и духовне средине друштва. Предлаже се сматрати такве акције информативним ратом и признати их злочином против међународног мира. У Русији се озбиљно односе према тим опасностима. Познато је да се у низу земаља активно стварају такозване сајбер рснаге ради вођења акција на Интернету. Протекле године у САД-у је прорадила сајбер команда. Такве јединице постоје у Великој Британији, Кини, Израелу и Индији. Русија за сада заостаје у томе, зато такве чињенице забрињавају. Очита је милитаризација Интернета. Догађаји последњег времена, нарочито у земљама Блиског Истока, то потврђују, – сматра експерт Андреј Масалович.
Интернет може да се користи ради дириговања или скривеног управљања великим, а не и безазљеним процесима. Друга је ствар, што се тога боје углавном ауторитарни режими, затворени. Међутим, догађаји у Енглеској наводе на размишљање, јер је тамо почетак нереда уследио бучном расправом на Интернету.
Експерти истичу да ће руски предлози изазвати неприхватање управо у САД-у, јер противрече сајбер доктрини Беле куће. Вашингтон спроводи дигиталну дипломатију, усмерену на дестабилизацију режима који му не одговарају. За Американце не постоји национални Интернет, зато они не признају границе за нападе на информативне мреже других земаља.
Познато је да се у војним акцијама примењују дезинформације. То је било у Либији. То је примењивао Израел против Хезболаха. Рецимо, шаљу се СМС-поруке које дезинформишу становништво непријатељске земље или њену војску, терају их да се премештају тамо где није у њиховом интересу, али је у интересу оних, ко је то иницирао.
Промовишући пројекат те конвенције, Москва се нада да учврсти у међународном праву принцип недељивости безбедности. То ће омогућити добијање гаранција ненападања. У сваком случају, у документу се директно помиње да ниједна земља неће покушавати да обезбеди превласт у информативном простору над другим државама.
