РАЧУНИ чак 54.310 фирми и предузетника су тренутно у блокади. Дугују укупно непуних 300 милијарди динара и то без обрачунатих камата. Највећи део тог дуга, 126 милијарди динара, ненаплатив је дуже од три године и направило га је 12.420 предузећа и радњи.
Под блокадом је свега око четири одсто укупних обавеза српске привреде. Предузећа и предузетници на крају 2014. године, види се из финансијских извештаја, узајмили су се за укупно 8.222 милијарди динара. На сваки динар сопственог капитала банкарима, добављачима и држави дугују скоро два динара. Убедљиво највећи степен задужености је међу микропредузећима која упошљавају до десет радника. Они на сваки свој динар, кредиторима дугују 15 динара. И поред великих дугова, то је један од делова српске привреде који успешно послује. Прошлу годину завршили су у “плусу” од близу 18 милијарди динара.
– Синтетички подаци некада замагљују комплетну слику – објашњава Светлана Кисић, сарадник Економског института. – Довољно је да велики дугови неких јавних предузећа драматично промене просечну слику. Постоји један сегмент привреде који солидно ради. То су микро, мала и средња и предузећа и системским мерама треба подржати њихов развој. Макар им не треба отежавати пословање.
НЕМАЈУ РАДНИКА, ИМАЈУ МИНУС
Међу предузећима у Србији чак 28.060 њих која не упошљавају ниједног радника. Рачуновође упозоравају да те фирме са свега 8 до 9 одсто учествују у укупној активи привреде, а на њих одлази чак петина губитка. – Имају 3,8 милијарди динара обртних средстава, а чак 6,7 милијарди динара краткорочних обавеза. То говори доста о томе како послују – сматра Перо Шкобић.
Анализа финансијских извештаја које је урадио Савез рачуновођа и ревизора Србије открива да би српска привреда у глобалу тешко прошла испит ликвидности. Она је лане пала у односу на 2013. годину и то, посматрано кроз коефицијент, са 0,91 на 0,85, када је реч о општој, са 0,64 на 0,59 је смањен ниво текуће ликвидности. Фирме располажу са све мање готовине, а из дана у дан им расту краткорочне обавезе.
– Предузећа имају веклики степен задужености – сматра Перо Шкобић, генерални секретар Савеза.
– Наша ранија истраживања су показала да је велики проценат финансијских извештаја производ креативног рачуноводства. То се ради за потребе добијања тендера и кредита. Они добију позајмицу коју нити враћају нити плаћају. Зато и имамо огроман удео ненаплативих кредита.
Иста анализа је показала да су српске фирме у “црној зони” вероватноће банкротства. Укупни коефицијент је 1,07, а нешто бољи “пласман”, такозвана сива зона, креће се између коефицијената 1,2 до 2,9.
Новости
