– Марјане, можда ниси требао јавно да напишеш моју ситуацију, мене је срамота да примам и узимам милостињу. Шта ће људи да мисле о мени? До сад сте ми ти и Невен били све и од вас ме није срамота да тражим и узимам, а сад сви знају да сам гладан…
Причу на коју ретко ко може да остане имун – о професионалном војнику Борку Ранђеловићу (44) са Карабурме, који је бранио државу у ратовима у Босни, Хрватској и на Косову, где је рањаван четири пута, да би напослетку остао и без десне ноге – поделио је на друштвеним мрежама његов пријатељ Марјан.
СМС садржине “Брате мој, знам да си и ти у проблемима али молим те ако можеш купи ми један хлеб и јогурт и донеси ми, већ други дан немам ни за хлеб, нити једем. Борко” стигао је на његов телефон. Са непознатог броја, јер Борко нема кредита. На позив у помоћ одмах је одговорио, да би затим написао исповест која је покренула ланац хуманости.
На сву срећу, Борко није сам и захваљујући пријатељима и хуманим грађанима добио је преко потребну помоћ.
– Данас сам му однео један пакет који је послала једна госпођа из Ужица, односно није послала већ је замолила неког свог рођака овде у БГ да направи пакет и донесе га. Човек ме је контактирао, ја сам га одвео директно код Борка. У пакету је било конзервиране хране и сапуна и шампона и у папирићу замотано 20 еура. Тако је она хтела – рекао је Марјан.
Поред тога, како је објаснио, Борка су контактирали из једне београдске адвокатске канцеларије и прегледали му папире и рекли да ће му све завршити бесплатно, урадиће му ревизију инвалиднине и покушати да некако издејствују максималну на коју има право, негде око 45.000 динара месечно.
Такође су му рекли да има право да подигне и новац са осигурања које му је уплаћивано. Јавили су се и неки људи из социјалног и данас је требао да иде код њих да види да ли могу да му помогну око туђе неге и осталог.
“Хвала свима који су поделили мој статус, помогли сте сви Борку и он је захвалан”.
Међутим, код Борка преовладава стид, уместо понос што је остао поштен и што се у животу никада није предавао.
– Марјане, можда ниси требао јавно да напишеш моју ситуацију, мене је срамота да примам и узимам милостињу. Шта ће људи да мисле о мени? До сад сте ми ти и Невен били све и од вас ме није срамота да тражим и узимам, а сад сви знају да сам гладан…
Од информација знамо да Борко живи на Карабурми у улици Хусинских рудара број 12…
„Већину времена проводи у библиотеци у Кнез Михајловој или у цркви на Карабурми помажући. За новац неће да чује, али се не буни кад му се однесе нешто хране и да се мало поприча са њим, ништа друго не тражи…“
6.6.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
