Бранковина без туристичке понуде

Ваљево – Народни музеј и Висока пословна школа струковних студија из Ваљева припремили су и ових дана објавили истраживачко-плански документ „Предлог за нацрт стратегије развоја Бранковине као туристичке микродестинације”, који ће након презентације поклонити граду. У њему су наведени конкретни предлози како да се унапреди туристичка понуда овог знаменитог места и у њега доведе више гостију.

Због директне везе са историјским процесом Српске револуције, Првог српског устанка и улогом породице Ненадовић у њој, као и везаности за живот и дело велике песникиње Десанке Максимовић и књижевни рад путописца Љубе Ненадовића, Бранковина представља културно добро од великог значаја. Музејске просторе у овом месту годишње обиђе више од 30.000 посетилаца, a Бранковину у целини посећује 50.000, у неким годинама и 70.000 људи.

Међутим, без смештајних капацитета и без објеката за угоститељске услуге, тј. без могућности смештаја и исхране, посетиоци Бранковине немају услове за боравак преко 24 сата, тако да Бранковина није туристичка дестинација, наводе предлагачи. И, додају, није чак ни излетиште, већ само једна од атракција ваљевског краја, без капацитета да већину посетилаца задржи дуже од једног до једног и по сата, колико је потребно да се обиђу и упознају садржаји историјског спомен-комплекса.

Историјски комплекс

Историјски спомен-комплекс у Бранковини обухвата Цркву Светих архангела, задужбину Проте Матеје Ненадовића, поред које се налазе гробови Ненадовића (Алексе, Јакова, Симе, проте Матеје, Јеврема и Љубомира), као и хумка Десанке Максимовић у непосредној близини. У црквеној порти смештено је и пет собрашица, примера народног градитељства. У другом делу комплекса смештени су старија – Протина и новија – Десанкина школа, школска писарница, вајат у коме је рођен Љуба Ненадовић и реплика куће Ненадовића.

Притом, подсећају аутори предлога, Бранковина као туристичка дестинација има многе предности. Осим директне повезаности са историјским личностима и догађајима, културна добра у овом месту су аутентична и оригинална. Бранковина је бренд, позната је широм Србије, у њу већ долази велики број посетилаца, има изузетно добар географски положај и веома је приступачна гостима.

У том контексту предлог предвиђа развој Бранковине у две фазе: у првој би се развијала до активног излетишта, а у другој би то активно излетиште прерасло у микродестинацију спремну за одрживи развој туризма. У склопу прве фазе требало би решити основне инфраструктурне проблеме – квалитетно снабдевање водом, електричном енергијом, унутрашњу расвету комплекса, реконструкцију интерних путева, изградњу адекватног паркинга, уређење места за разоноду, предах и рекреацију, мапирање и уређење пешачких и бициклистичких стаза.

Друга фаза би обухватила изградњу већег објекта за боравак и исхрану туриста и додатне капацитете сеоског туризма са могућностима за смештај и исхрану.

Бранковина полако посустаје услед тридесетогодишњег неулагања у развој – упозорава др Биљана Рабасовић, професорка на Катедри за маркетинг и трговину ваљевске Високе пословне школе. – Сведоци смо да се појављују неке нове дестинације, да се екскурзије преусмеравају, што значи да се иако је Бранковина у самом српском врху по броју посетилаца мора радити на њеном развоју. Наша студија није заокружена, она је израз наше воље да граду Ваљеву презентујемо идеју и да опоменемо да је време да се донесе стратегија развоја Бранковине као туристичке микродестинације – поручује професорка Рабасовић.