У односу на 2019. највећи губици запослења били су у Америци, а најнижи у Централној Азији и Европи, где су спровођене активне мере задржавања посла смањивањем радног времена и финансијском подршком предузећима и радницима, оцењује МОР.
За разлику од света, према званичним подацима у Србији је лане без посла остало 66.324 грађанина, колико их се пријавило на биро рада због примања новчане накнаде у случају незапослености. Незванично, тај број је далеко већи, јер се не пријављују увек сви на евиденцију Националне службе за запошљавање.
МОР наводи и да је губитак посла код жена био за пет одсто већи него код мушкараца, а код младих радника за 8,7 одсто, у односу на старије раднике. Најновије ажуриране процене ове организације показују и да је у току целе протекле године услед пандемије у светској економији изгубљено 8,8 процената глобалног радног времена у поређењу са последњим тромесечјем 2019, што је једнако губитку 255 милиона послова са пуним радним временом. Упркос очекивањима и најавама да ће снажан економски опоравак уследити већ у другој половини ове године, после масовне вакцинације против ковида 19, МОР упозорава да је глобална економија и даље суочена са високим нивоом несигурности, као и да постоји ризик неуједначеног опоравка светске економије. Најновије пројекције указују на трајни дефицит у раду 2021.
Ослањајући се, између осталог, на економске прогнозе Међународног монетарног фонда, основни сценарио предвиђа континуирани губитак радног времена од три одсто и у овој години.
Да је криза која се и у Србији прелива на прве месеце 2021. додатни изазов за домаћу привреду како би се испунио план о овогодишњем привредном расту за шест одсто, сматра Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије. Наглашава да ће какав-такав одржив стандард запослених моћи да се обезбеди само уколико земља буде успела да дође на ниво пре пандемије, са око три-четири одсто раста.
– У Србији постоје и фирме које раде за стране инвеститоре, чија се роба извози широм Европе. Оне у великој мери зависе од стања на тржиштима тих земаља, па се суочавају са великим проблемима, исто као и овдашњи угоститељи и трговци – подсећа Атанацковић.
Економски стручњаци подвлаче да се и у делатностима које су снажније погођене епидемијом и које очекује постепен и дуготрајан оправак и надаље може очекивати смањење запослености, али и раст запослености у ИТ сектору и неким деловима индустрије.
У случају да се пандемија обузда током другог квартала 2021. и да се након тога не примењују епидемиолошке мере, може се претпоставити да ће неколико десетина хиљада радника изгубити своја радна места, показује анализа Фондације за развој економске науке.
Захтеви за новчану накнаду
У току 2020. Националној служби за запошљавање (НСЗ) поднета су 66.324 захтева странака за новчану накнаду, а само у децембру су 29.653 незапослена користила ову помоћ државе. Такав захтев највећи број грађана поднео је, или по престанку радног односа на одређено време или по престанку ангажовања на привременим и повременим пословима.
