fbpx
Насловна / Србија / Економија / Бриге за 2013: Како покрити минусе
Бриге за 2013: Како покрити минусе 1

Бриге за 2013: Како покрити минусе

КАДА буду испраћали ову годину, многи грађани у Србији ће пожелети да се у наредној новој 2013. изборе са свим својим дуговањима. Уместо поклона, испод јелке чекају нас минуси на свим пољима. Ту ће бити и неплаћени рачуни, кредити и камате за кашњења, текући рачуни испод црвене линије. Жеља да са тренутним платама подмиримо потребе свог домаћинства и покријемо бар део сопствених задужења, привилегија је малог броја грађана наше земље.

Зато је у Србији ових година најчешће питање које постављамо и себи и другима – како успевамо да преживимо са оваквим примањима? Одговор не могу да дају ни стручњаци, јер готово 70 одсто домаћинстава, показују истраживања, једва саставља крај са крајем.

– Финансијски положај становништва се најбоље одсликава кроз ниво тражње – каже економиста Драгован Милићевић. -Дефинитивно у 2012. години, према подацима, тражња основних животних потреба је пала за више од 10 одсто, што најбоље показује тренутни финансијски положај становништва. 

Просечна зарада је статистичка варка, јер мало говори о стварном стању финансија домаћинстава с озбиром на то да не постоје прелиминарни подаци о куповној моћи домаћинстава који изостају због избегавања државе да уради социјалне карте.

 

НЕКИМА ЈЕ И ЛОШИЈЕ Грађани Босне и Херцеговине и Албаније имају најмању куповну моћ у Европи, док у југоисточној Европи највиши БДП по глави становника има Хрватска. Како се наводи у истраживању турске агенције за статистику, БДП по глави становника у Босни и Херцеговини и Албанији, мерен према паритету куповне моћи, износио је 2011. године 30 процената, што је најниже у Европи. – Имајући у виду чињеницу да је БДП по паритету куповне моћи један од најрелевантнијих индикатора економског стандарда грађана, може се закључити да су грађани БиХ и Албаније најсиромашнији у Европи – наводи се у овом истраживању. 
– У најбољем положају је Хрватска, чији БДП по глави становника износи 61 одсто. Следе Црна Гора са 42, Македонија и Србија са по 35 одсто БДП по глави становника европског просека. Постоје велике разлике у животном стандарду грађана међу појединим земљама чланицама Европске уније. Тако је стандард грађана Луксембурга прошле године био око шест пута већи од оног у Бугарској и Румунији.

 

Статистички приказ о потрошњи домаћинстава опет даје само неке оријентационе податке. Веома је интересантно, указује Милићевић, да је просечна зарада по становнику 89,1 евро, за разлику од Црне Горе где је просечна зарада око 130 евра, а у Словенији 380 евра. То је укупни потенцијал потрошње и веома је битно упоредити куповне моћи на овај начин.

Управо због беспарице, већина житеља Србије преживљава уз помоћ одложеног плаћања. Чак и млеко и хлеб, саламу плаћамо, када можемо, на седам месеци. Некад смо за то време отплаћивали технику и намештај. Живот на почек потврђује и статистика, па према истраживањима удео чекова на одложено плаћање у укупној потрошњи достигао је 20 одсто. Уочи празника купци испишу и до 50 одсто више чекова.

– Свакодневица ми се претворила у сталну трку са неплаћеним рачунима и заосталим обавезама – каже Мирјана Р., мајка два школарца. – Тако је, с обзиром на то да нам готово све одлази на храну, без које се не може. Ни издаци за комуналије нису много мањи трошак. Мислим да ми из месеца у месец стижу све већи рачуни за струју, грејање, телефон…

Са просечним примањима данас у Србији могу се покрити трошкови минималне потрошачке корпе. За ону „пунију“ неопходне су безмало две месечне зараде. Породице, према последњим подацима статистике, месечно на располагању имају скоро 55.000 динара. Толико нам стиже из једне плате „тешке“ 22.176 динара и једне пензије која просечно износи 19.398 динара.

Највећи део примања – 43,2 одсто одлази за храну и безалкохолна пића, показују подаци статистике о расположивим средствима и личној потрошњи домаћинства. Највише за храну, чак 47,5 одсто, троше житељи јужне и источне Србије, а најмање у Војводини – 38,2 одсто. Ситуација је обрнута када су трошкови становања, струје, гаса и превоза у питању. Најмање за те услуге издвајају на југу наше земље, а највише на северу.

Иако нас свакодневно упозоравају да нам плате и пензије расту брже од продуктивности привреде, поређење платежне моћи грађана у прошлој и овој години на страни је времена које је прошло. За просечну плату лане смо могли да купимо чак 16 килограма свињског меса више него данас, а 50 литара уља или 40 литара обичног млека мање можемо сада да приуштимо него у истом периоду прошле године. И кромпир нам је постао скупа роба – за просек можемо да купимо чак 100 килограма мање него лане.

Када се на све свакодневне издатке додају и кредити које има већина житеља Србије, „терет“ је дупло тежи. Закључно са новембром, грађани дугују банкама готово 600 милијарди динара, 10 одсто више него прошле године. Половину ове суме чине стамбени кредити, због готовинских кредита задужени смо 164 милијарде динара, и ту је раст од 15 одсто. Потрошачки кредити на годишњем нивоу бележе значајан пад од 15 одсто. Управо и тај податак показује и значајан пад стандарда и куповне моћи становништва, јер смо задужени до гуше.

– Банке такође од становништва на крају октобра потражују по основу камата и накнада 6,5 милијарди динара или око 60 милиона евра – истиче Милићевић. – Међутим највећи део проблема потиче од структуре потраживања, јер од 655 милијарди само је 227 милијарди без заштите од валутних ризика док више од 400 милијарди су потраживања чије ће се висина кретати зависно од кретање девизних курсева.

Према његовим речима, дуговања грађана у еврима сада износе око три милијарде евра, а раст курса од десет одсто ће условити даљи раст потраживања за више од 300 милиона евра. Обавезе у „швајцарцима“ су „тешке“ 124 милијарде динара.

– Ове цифре говоре да се становништво у погледу дуговања банкама налази у зони дужничког ропства – каже Милићевић. – Фонд зарада у привреди од око 880 милијарди у 2012. години, чини само око 85 одсто потрошње на бази просечних зарада. Остатак су краткорочни потрошачки кредити, картице и слично. Управо то говори да се највећи број становника налази у систему дозвољених минуса и да они представљају основ преживљавања.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Грађани и привреда се све више задужују, сваки становник Србије просечно дугује 1.163 евра 11

Грађани и привреда се све више задужују, сваки становник Србије просечно дугује 1.163 евра

Београд — Грађани и привреда се све више задужују, а анкета Народне банке Србије показује …

ЈОШ ЈЕДНА РЕЖИМСКА  ПРЕВАРА? „Швајцарски“ клијенти банака остали без заштите 12

ЈОШ ЈЕДНА РЕЖИМСКА ПРЕВАРА? „Швајцарски“ клијенти банака остали без заштите

Закон о конверзији стамбених кредита из швајцараца у евре ступио је на снагу 7. маја …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *