До краја године можемо очекивати раст између један и два одсто, док би „херојски сценарио“ износио 2,5 одсто – закључак је са недавно одржане седнице Савета за БДП, наводи се у записнику са седнице у који је Данас имао увид. Ово је песимистичније од пројекције државних институција, Народне банке која прогнозира да ће раст БДП бити у распону од два до три одсто или Министарства финансија које пројектује раст од 2,5 одсто у овој години, па и од процена Светске банке која очекује раст српске економије од 2,3 одсто.
Савет који предводи премијерка Ана Брнабић посебно брине шта ће бити са овогодишњим пољопривредним родом услед великих киша, као и пад грађевинске индустрије, а посебно „непотребни застоји у грађевинарству и железници“.
Kако се наводи у записнику председница Владе је оценила да су „представљени резултати јако лоши и изразила бојазан да састанци Савета за БДП, који су одржавани од почетка године нису дали никакве резултате и да Влада неће постићи резултате који су постављени као таргети“, посебно се осврћући на извођење радова у грађевинарству и поступак издавања грађевинских дозвола.
Грађевинска индустрија је у првом кварталу ове године забележила пад у сталним ценама (кад се искључе ефекти раста цена) за 0,5 одсто, али је у градњи зграда вредност изведених радова пала за чак 20 одсто. За прва три месеца број грађевинских дозвола је пао за 6,1 одсто у односу на исти период лане.
Влада Србије ФОТО: Милица ВучковићВлада Србије ФОТО: Милица Вучковић
У првом тромесечју ове године БДП је порастао за 0,7 одсто у односу на исти период из 2022. године. Економиста Саша Ђоговић указује да економска ситауција иде на доле, а да једино индустрију држи енергетика због великог пада прошле године у ово доба, због чега сада бележи велики скок производње, пише Данас.
– Прерађивачка индустрија је у минусу, а ову годину ћемо завршити у плусу пре свега због енергетике. Лична потрошња је у паду и због инфлације и због мање тражње за кредитима. Не верујем да ће БДП доћи до 2,5 одсто ове године, па чак ни 2,3 одсто колико је прогнозирала Светска банка. И два одсто је пуна капа – напомиње Ђоговић.
Према његовим речима, влада велика неизвесност и тешко је проценити привредни раст у овој години и због политичке нестабилности.
– Од тога да ли ће се политичка криза решавати у институцијама или на улици, а за шта је највише одговорна власт, зависиће степен ризика улагања у земљу, а то значи и прилив страних директних инвестиција. Ми имамо неразвијено домаће предузетништво и све смо бацили на карту СДИ. А међу њима има доста инвестиција које не повећавају конкурентност земље нити куповну моћ грађана – напомиње он уз закључак да ће привредни раст ове године бити мршав и испод просека Западног Балкана.
Ни Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, није оптимиста и то посебно због дешавања у Европи.
– Тешко да Србији може бити добро ако су Италија или Немачка у рецесији. Неки стручњаци у које имам поверења очекују да се рецесија у Немачкој још продуби у дужем року. Уговор о снабдевању руским гасом преко Украјине истиче 2024. године и ако га не продуже питање је да ли ће бити гаса за индустрију, а за део индустрије није само гориво већ и сировина – напомиње Савић.
Он подсећа да у Србији око 80.000 људи ради у фабрикама немачких компанија које производе за познатог купца.
– Ако нема наруџбина за њих, нема ни посла за те људе – упозорава он додајући и да велики приливи девиза у земљу долазе од дознака радника управо из ЕУ.
Он истиче и да је инфлација код нас, а и у Европи висока.
– Док је релативно ниска инфлација гура привредни раст. Kада постане превисока онда га кочи. Инфлација преко 10 одсто је високо и она није под контролом – напомиње Савић указујући да је очекивао да НБС после паузе настави да повећава каматну стопу као и да ово није било и последње повећање референтне каматне стопе.
– Стање је неизвесно, каматне стопе расту, кредити су скупљи, питање је шта ће бити са пословима, платама. Држава је сада најавила повећање плата и пензија, али реално то није посебно велико повећање. Kада с еинфлација усели она разара привредну активност – оцењује Савић додајући да се налазимо у истом броду са другим европским земљама.
