Чекају нас сајбер ратови

У ратовима будућности оружје ће бити другачије, а превагу ће однети компјутерски зналци. Јер, и поред најмодернијих авиона и ракетних система, ниједна војска неће моћи да се нада тријумфу, уколико не поседује врхунску сајбер јединицу.

Према речима мајора мр Драгана Младеновића, аутора књиге „Међународни аспект сајбер ратовања“, готово све државе света посвећују велику пажњу овом питању, јер се показало да се у виртуелном свету најјефтиније може остварити циљ са озбиљним последицама по политику, економију, војну способност противника.

– САД су сајбер простор дефинисале као „пету област ратовања“ чијом се безбедношћу тренутно бави више од 300.000 људи из америчких министарстава и агенција. Истим проблемом, сличним методима и средствима, баве се и Русија и Кина. Међутим, информатичка технологија дозвољава и много мањим силама да се укључе у ову трку – каже мајор Младеновић.

Управо ће виртуелни напади у будућности бити допуна класичном ратовању, а према речима саговорника „Новости“, на ову тему размишљају и у Војсци Србије.

– О томе се не прича у медијима, али је чињеница да све војске, па тако и наша, прате трендове у информативној технологији и да се ради на развоју оваквих јединица. Једноставно, шпијунирање противника и његово онеспособљавање пре почетка класичног оружаног сукоба постаће стандардни део ратовања – открива Младеновић.

ЦЕНТРИ ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ 

ДРАГАН Младеновић наводи да америчка агенција НСА (Агенција за националну безбедност) тренутно осматра највећи део светског телекомуникационог саобраћаја и сакупља податке, због чега се у држави Јута прави највећи светски центар који ће служити за складиштење информација.

 У свету је почела трка за стварањем база података о што већем броју људи ради предвиђања и креирања будућности друштава.

– У питању је предиктивна аналитика. Поједностављено говорећи, њен циљ није прављење система за шпијунирање начелника генералштаба неке државе, већ могућност да га креирате према својим потребама. Наиме, онај ко поседује релевантну велику базу података и софтвер који може да их умрежи може да ради невероватне ствари, да предвиди понашање појединца, групе или целе нације с невероватном прецизношћу. То није научна фантастика. Већ данас цело човечанство користи услуге провајдера, претраживача и друштвених мрежа које знају сваку активност коју учинимо у сајбер свету. Сви ти подаци се негде сливају, углавном на америчке сервере – каже мајор Младеновић.

Сајбер безбедност има огроман број недостатака у софтверу, хардверу, архитектури мрежа, али да је најважнија и истовремено најслабија тачка јесте човек. Најозбиљнија дејства информатичке агресије остварују се „офлајн“ јер ниједан озбиљнији технички систем није прикључен на интернет. Не може се изједначити обарање сајта са врхунском војном акцијом.

– Пример за то је Иран, чији је нуклеарни програм био заустављен на две године због сајбер напада. Тада је саботиран информатички систем нуклеарних постројења, која наравно није прикључен на интернет. Онај ко га је извео морао је прво да сазна тачан начин функционисања система у нуклеарним центрима Нетанц и Бушел, а затим да ангажује одабране информатичаре да направе разарајући код и инсајдере, који су код убацили у систем – објашњава мајор Младеновић.

Међутим, он наглашава да је ускоро уследио тежак ударац западној технологији, такође у Ирану. Он је открио и потпуно ново сајбер оружје за преузимање контроле над информатичким системима противника.

– Многи се сећају америчке беспилотне летелице која је наводно оборена у Ирану. Међутим, она уопште није срушена оружјем већ је приземљена тако што је неко преузео контролу над њом! Тај начин преузимања контроле се зове „џеминг“ и изводи се усмеравањем одређеног електромагнетног зрачења према изолованом систему који комуницира са сателитима или земаљском станицом – каже Младеновић и наглашава се због тога у САД тренутно ради на беспилотним летелицама које нису навођене ,већ самостално одлучују шта им је циљ и када ће дејствовати.

Према речима Милана Ковачевића, стручњака за информационе технологије и интернет администратора, у топ класу сајбер стручњака спадају Кинези, Руси и Американци, који највише и улажу.

– Сајбер војна акција први пут је обављена 2008. године у Грузији. Тада су Руси оборили командни систем Тбилисија, добијен од САД, како би прикрили своје нападе – каже Ковачевић. – Такође, Нато алијанса има неколико такозваних хакерских центара са посебно тренираним људима за упад и пробијање језгра. Један од њих је и у немачком градићу Рајнбах код Бона.

Саговорник „Новости“ наглашава да највеће војске света попут америчке или Нато данас потпуно функционишу преко „џи-пи-еса“,а тако је било и 1999. године, када су са великим бројем сателита скенирали сваки метар Србије.

– Нато генерали преко сателита и камера на терену једноставно надзиру војне акције, баш као у многим стратешким компјутерским игрицама. Ако би им неко срушио навигацију и прекинуо комуникацију, прилично би се тешко снашли на терену – констатује Ковачевић.

 

Новости

Илустрација Тоше Борковића