Јавна предузећа Републике Србије запошљавају 87.257 и остварују 3,6 милијарди евра годишњег прихода, али имају 6,5 милијарди евра укупних обавеза за које гарантује републички буџет. Сва она би требало да буду приватизована по замисли Европске Уније, али је кључно питање: ко ће да преузме њихове обавезе? Или ће бити поклоњена, као што је био ЈАТ Аирwаyс?
У Србији је у 2012. години предало годишње обрачуне 490 јавних предузећа, мада их по списку Трезора има 670, која су укупно запошљавала 96.703 радника, док је број запослених у 34 републичка јавна предузећа 87.257. Ако се искључе из јавних предузећа АД Железнице Србије, ЈАТ АД и АД Аеродром Никола Тесла, која акционарска друштва су преструктуирана из јавних предузећа, због учешћа грађана у праву на бесплатне акције, произилази да републичка чисто јавна предузећа запошљавају 65.093 запослена, или 67,3 одсто укупног броја запослених у јавним предузећима која су АПР-у предала годишње обрачуне.
Јавна предузећа у Србији у 2012. години остварила су 453 милијарде укупних пословних прихода, односно 491 милијарду динара, ако се у приходе укључе финансијски и остали приходи. Нето добитак ових предузећа у тој години исказан јеса 6,5, а нето губитак са 61 милијардом динара. Према томе, укупан резултат чини чак скоро 55 милијарди динара, или 12 одсто прихода, што је, мора се признати, изузетно висок ниво исказаних губитака.
Јавна републичка предузећа за која је израда годишњих биланса за 2013. годину у току, према подацима из годишњих обрачуна за 2012. годину, укључујући у то и три акционарска друштва, чији је оснивач 100 одсто Република Србија, пословала су са 87.257 запослених и на 414 милијарди динара укупних прихода, исказала нето губитак, већи од нето добитка 66 милијарди динара.
Дакле, прерачунато у евре, по средњем курсу НБС на дан 31. децембра 2012. године, ова 34 предузећа имала су 3,6 милијарди евра укупне приходе и губитак већи од добитка за 580 милиона евра.
За пет републичких јавних предузећа са највећим губитком Република Србија је гарант за повраћај узетих кредита и по правилу из републичког буџета се и врши повраћај доспелих рата кредита.
Губитак у досадашњем пословању исказала је Електропривреда Србије 1,2 милијарде евра, Железнице Србије, такође 1,2 милијарде евра, Србијагас 526 милиона евра и Путеви Србије 146 милиона евра, а укупне обавезе свих јавних предузећа у власништву Републике Србије износе 6,5 милијарди евра.
Покривеност укупно ангажованих средстава сопственим капиталом, односно капиталом Републике Србије имају: 72 одсто Електропривреда Србије, 75 одсто Железнице Србије, колико имају и Путеви Србије, док само 2,2 одсто има Србијагас. ЈП РЕУ Ресавица, не располаже ни динаром сопствених средстава, већ, напротив, са 8,2 милијарде динара има веће обавезе од укупне вредности сталне и обртне имовине. Такође, и ЈАТ Аирwаyс нема ни динара сопствених средстава, већ су му обавезе веће од укупне књиговодствено исказане имовине за 7,8 милијарди динара.
У систему Електропривреде Србије послују као зависна предузећа: ХЕ Ђердап доо, ТЕ Никола Тесла, Обрен овац, Дримско-Лимске хидро-електране, ТЕ Костолац, Панонске ТЕ-ТО, Рударски басен Колубара, Електровојводина, ЕД Југоисток, ЕПС Обновљиви извори, ЕДБ, ПД Центар, ПД Електросрбија, ПД ЕПС Снабдевање, Колубара Метал доо.
У Србијагасу су следећа зависна и повезана друштва: Метанонско сирћетна киселина, Кикинда, Гас, Бечеј, Лозница гас, Природни гас, Панчево, Агрожив са Живино плус, Кланицом и Агрожив силос.
Огроман број партијских кадрова владајуће коалиције ангажован је не само на функцији законског заступника ових јавних предузећа, него и 97 чланова управних одбора, 46 чланова надзорних одбора и три члана одбора директора. Треба истаћи да немају уредно пријављен у Агенцији за привредне регистре ни надзорни, ни управни одбор: ЈП Нуклеарни објекти Србије, НИЈП Панорама, НП Тара, НП Ђердап и НП Шар планина.
А 1.
Уговор на видело!
Интересантно је било испитивање шта се десило са ЈАТ Аирwаyс-ом. У Агенцији за привредне регистре промењено је име привредног друштва у Аир Сербиа АД, док је све остало као и раније. Наиме, ни трага о регистрацији уговора са Арапским Емиратима, закљученог средином прошле године, а који је почео да се примењује 26. Октобра 2013. Године. Тај уговор се наводно још налази у сефу Министарства привреде. Према томе, поставља се разумно питање који то однос имају Емирати са Владом Србије. Да ли су авиони узети у закуп, или лизинг, да ли су уговорена било која улагања у новцу, авионима, или опреми. Српска јавност с правом очекује да јој се стави на увид текст овог уговора. То што је наводно Влада Србије пренела компанији из Емирата 49 одсто власништва у Бившем ЈАТ-у, није до данас уписано ни у Централни регистар хартија од вредности, нити у Регистар привредних субјеката АПР-а, мада је рок уписа 15 дана давно истекао.
Бивши ЈАТ Аирwаyс изгубио је целокупан сопствени, или боље речено државни капитал и по годишњем обрачуну за 2012. годину имао је укупне обавезе 203 милиона евра, па је нејасно да ли је по уговору Владе Србије са Компанијом из Емирата, одређена судбина тих обавеза, или их у целини преузима Влада Републике Србије, и да ли се непокретности, авиони и друга опрема, са целокупним особљем и стеченим правом на међународне авио-линије, без икаквих дугова преносе новом правном лицу. Свако разуман схвата да са толиким обавезама нико, а поготову компанија Етихад неће улагати у то презадужено правно лице ни долар. Вероватно да у том „грму” леже разлози што уговор који је морао бити оверен у суду или другом овлашћеном органу, није доступан јавности, па ни регистрима!
До тада, привредни субјект са матичним бројем 07044275 под именом Аир Сербиа, им генералног директора Данка Кондића и два извршна директора за саобраћај и односе са државним органима и организацијама Братислава Маловића и Давора Мишељића, те поред ова три члана и још осам чланова Одбора директора: Драгана Никитовића, Добривоја Главоњића, Мирослава Станојевића, Драгана Ђоковића, Слободана Живковића, Стевицу Спајића, Михаила Јовановића и Дмитри Цхристопхер-а из Јужне Африке (кога он заступа?). Дакле, нису у регистар АПР-а уписани ни представници Компаније из Емирата.
А 1.
Преглед броја запослених, укупног прихода и исказаног губитка/добитак
у 2012. години
р.бр. назив јавног предузећа број запосл. укупан приход добит/губитак
01 ЈП Електропривреда Србије 31.887 190.405.822.000 -12.338.811.000
02 Железнице Србије, АД 20.208 27.348.241.000 -16.656.917.000
03 ЈП ПТТ саобраћаја Србије 15.079 21.895.233.000 8.977.538.000
04 ЈП РЕУ Ресавица 4.281 7.671.013.000 – 1.705.010.000
05 Србијашуме 3.255 6.049.486.000 51.326.000
06 Србијагас 3.191 74.396.641.000 -37.364.724.000
07 Електромрежа Србије 1.643 16.096.599.000 1.489.856.000
09 ЈАТ Аирwаус, АД 1.503 13.820.070.000 – 3.655.885.000
09 Путеви Србије 1.316 28.714,657.000 – 7.851.362.000
10 ЈАТ Техника 953 3.178.331.000 3.440.000
11 Југоимпорт СДПР 492 10.095.407.000 1.969.255.000
12 Аеродрум Никола Тесла 453 6.374.602.000 727.657.000
13 ЈП Службени гласник 396 1.447.710.000 499.000
14 ЈП Скијалишта Србије 370 897.593.000 – 65.469.000
15 Завод за уџбенике 281 864.459.000 191.154.000
16 ЈП Емисиона техника и везе 254 437.208.000 – 401.365.000
17 ЈП Тањуг 212 329.589.000 1.306.000
18 ЈП НП Тара, Бајина Башта 195 333.571.000 1.826.000
19 ЈП НП Фрушка Гора, Н. Сад 160 436.089.000 840.000
20 Мрежа Мост на КиМ 153 157.180.000 427.000
21 ЈП Нуклеарни објекти Србије 143 284.155.000 – 58.707.000
22 Србијаводе 140 216.113.000 – 96.011.000
23 ЈП Склоништа 116 567.544.000 243.576.000
24 ЈП Транснафта, Панчево 115 584.405.000 35.000.000
25 ЈП Стара Планина, Књажевац 99 300.360.000 – 38.940.000
26 ЈП НП Ђердап, Д.Милановац 73 100.929.000 5.179.000
27 Коридори Србије, доо 62 4.286.000 –
28 ЈП НП Копаоник, Рашка 49 125.129.000 3.893.000
29 ДИПОС, доо 47 659.758.000 148.355.000
30 Парк прир. Мокра Гора, доо,Ужице 42 50.716.000 41.000
31 ЈП НП Шарпланина, Штрпце 26 13.246.000 107.000
32 Просветни преглед, доо 24 169.052.000 10.660.000
33 Резерват Увац, доо, Н. Варош 20 21.890.000 745.000
34 НИЈП Панорама, Приштина 19 31.727.000 30.000
У к у п н о 87.257 414.078.811.000 – 66.370.491.000
од тога нето добитак 13.862.710.000
и нето губитак – 80.233.201.000
А 2.
Укупне обавезе сва 34 републичка јавна предузећа износе 6,5 милијарди евра, а међу њима највеће обавезе имају:
Електропривреда Србије-2,6 милијарди евра
Србијагас-1,2 милијарде евра
Путеви Србије- 1 милијарду евра
Железнице Србије- 627 милиона евра
ЈАТ Аирwаyс-203 милиона евра
Миодраг К. Скулић
Таблоид
