fbpx

Цене мирне само на папиру

0
(0)

И статистички и у стварности, “живот” нам је поскупео. Али, док статистика бележи раст цена за годину дана од 11,4 одсто, трошкови за основне животне намирнице виши су за бар 30 одсто.

У поређењу са прошлом годином месо је скупље више од двадесет одсто, месне и млечне прерађевине су још више поскупеле, кромпир дупло више плаћамо.

Због акциза и цене цигарета више су десетак одсто, скоро толико и угоститељске услуге. Увозни производи, нарочито кућна хемија, упркос стабилизацији динара, често мењају цене… Живот по статистици, ако се посматра као просек, изгледа као да на јеловнику имамо сарму. Али у стварности, неко поједе месо, а неко купус…
– Не треба ми статистика да бих се суочио са поскупљењима, више цене видим сваки дан. Срећом, на пијаци сезонско поврће и воће полако појефтињује. За годину дана пензија ми је увећана за целих четири одсто, што је 800 динара. Месо и прерађевине, млечни производи поскупели су неколиико пута више од повећања моје пензије – указује Мирко Милић, пензионер из Земуна, чија је пензија нешто мања од 20.000 динара.
Инфлација, како каже економиста Љубомир Маџар, рачуна се на основу корпе производа која и није посебно репрезентативна, нарочито ако се има у виду да у њој има много тога што не поскупљује, што слабо купујемо и до чега нам није много стало, а што смањује стопу раста цена и индекс цена. Такође и наша структура потрошње више је нагнута према оним производима који далеко више поскупљују од статистичког просека.
– Индекс цена сваког потрошача, сигурно је већи, ако бисмо израчунали на бази наше потрошње, а не претпостављене, тако да иза те стопе просека стоји велики број индивидуалних стопа које су неупоредиво неповољније и на драстичан начин показују поскупљења – истиче Маџар.
Светла тачка, по мишљењу нашег саговорника, јесте стабилизација курса. Али цене су много више расле него што је динар слабио од 2001. године, а евро потрошачима у продавницама не помаже много.
Изузев психолошки, јер грађани због стабилне валуте имају утисак да, када своју зараду прерачунају у евре, имају више. Јер, рецимо, динар је од почетка године ојачао у односу на евро за 2,4 одсто, а у односу на прошли мај 2,8 одсто. Добро се осећамо и што нам, због јачег динара, рата кредита остаје иста. Међутим, у стварности, просечне плате реално су мање за пет одсто, примања пензионера, чак 11,4 одсто.
Оно што охрабрује су најаве да ће доћи до смиривања инфлације. Бранко Хинић, генерални директор Директората НБС за статистику, каже да ће кључан допринос њеном смиривању дати пад цена примарних производа, стабилност девизног курса, али и ниска тражња.
– Једино ће регулисане цене деловати инфлаторно у наредном периоду, пре свега због најављеног поскупљења струје, али то неће утицати да се цене на јесен врате на пројектовани ниво до пет и по одсто – рекао је Хинић.

НБС ублажава политику
Имајући у виду смиривање инфлаторних притисака, Извршни одбор НБС ће у наредном периоду размотрити могућност даљег ублажавања монетарне политике, што значи да би референтна каматна стопа могла да буде снижена. То би утицало да динарски кредити буду јефтинији. НБС је ранију прогнозу привредног раста Србије од 2,5 одсто за ову годину смањила на око два одсто, првенствено због погоршаних перспектива привредног опоравка зоне евра и осталих спољнотрговинских партнера.

 

Данијела Нишавић

Блиц

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Како преживети јануар

0 (0) Jануар, због празника и слава, у смислу финансијског преживљавања важи за најдужи месец …

Скупштина усвојила поскупљење претплате за РТС и увела пензије по „швајцарском моделу“

3.8 (13) Скупштина Србије усвојила је повећање претплате за јавни медијски сервис за 35 динара. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *