Очигледно да је глобална инфлација пресудни фактор када је у питању раст цена основних животних намирница. Овај негативан тренд прати збивања на глобалном нивоу, а постоји већи број фактора који на то утичу, па ћемо и издвојити неке од најзначајнијих. Међу примарним свакако треба издвојити кризу изазвану Корона вирусом, која је умањила производњу због проблема у ланцу снабдевања као и броју редовних и сезонских радника који су морали да одсуствују због инфекције. То је непосредно узроковало раст цена енергената, чиме је аутоматски порасла и цена производа. Неки стручњаци спекулишу да је контролисана монетарна политика Федералних резерви (ФЕД-а), такође довела до тржишне турбуленције и инфлаторних поремећаја.
У 2021. години је у односу на 2020. највише поскупело поврће, и то за 55,4 одсто, док је, гледано по производима, убедљиво највише поскупео кромпир , за чак 83 одсто, како се наводи у истраживању дневног листа Данас.
Цене житарица су у истом периоду скочиле за готово 40 одсто, а индустријског биља за 37,5 одсто. Пшеница је сада скупља за 42,7, а кукуруз за 39,4 одсто. Ипак, оно што можда највише боде очи, то је цена меса, које нам постаје све неприступачније.
Према речима Горана Радосављевића, на глобалном нивоу се десило неколико великих ствари које су утицале на раст цена, а једна од њих је раст тражње, због бржег изласка из пандемије, који понуда није могла да прати.Економиста Михаило Гајић истиче да је пандемија на цене производа утицала и тако што је прекинула пренос производа преко граница, а превоз је касније постао компликованији и скупљи, пише Нова.рс.
Према Радосављевићевим речима, још једна сфера је веома битна – а то је сфера енергетике, где је дошло до наглог раста цене енергије, који није био само економског, већ и политичког карактера, што је директно утицало на цене хране.
Према његовим речима, у току су припреме за пролећну сетву, а све оно што њој претходи је поскупело – ђубриво, а пре њега и гас, који се користи за добијање вештачког и минералног ђубрива. Истовремено, поскупео је највећи инпут – нафтни деривати, што ће се увек прелити на цене производа.
„За сада се, на сву срећу, није све прелило на раст цена у потрошњи, што не значи да неће у наредном периоду ако цене инпута наставе да буду високе, а оне се тренутно не смањују. Истовремено се, свуда у свету, не смањује тражња за овим инпутима“, каже Радосављевић, додајући да одређене државе користе замрзавање цена којим се спречава да неке цене краткорочно порасту.
Проблем је, како истиче саговорник поменутог портала, што наша држава изузетно споро реагује. Према његовим речима, прошлогодишња инфлација у Србији највише је вођена растом цена хране и то се јасно види из индекса инфлације.
„Видео сам да је гувернерка Народне банке стидљиво рекла да ћемо још мало да се дружимо са инфлацијом. Поставља се питање шта то уопште значи, с обзиром на то да је инфлација присутна и иде крупним корацима“, прокоментарисао је Радосављевић, додавши да је велики проблем што већина становника Србије има просечна, или чак примања испод просека, те да они више од 50 одсто свог дохотка троше на становање и храну, која је поскупела двоцифрено.
Како каже, њихова лична инфлација је двоцифрена, није 7,5 одсто.
„Ми смо истовремено пољопривредна земља, а увозимо много пољопривредних производа, мени је то просто невероватно. И то утиче на цене, увозни производи су на крају дана увек скупљи“, каже Радосављевић.
Када је у питању замрзавање цена основних намирница, економисти су предвиђали да ће оно утицати на повећање оних производа на чије цене није стављено ограничење – и управо то се догодило.
„Произвођачи и трговци су одлучили да оптимизују цене, по принципу ‘не могу да подигнем цену овога, али могу нечег другог’. Када су прошле године глобално појефтиниле јахте, Џеф Безос је при њеној куповини ту разлику осетио, али ми сигурно нисмо. Исто тако, неко ко жели да се храни квалитетније, осетиће разлику сада“, објашњава Радосављевић, али додаје да је битно нагласити да је држава цене замрзнула онда када су оне већ биле довољно високе.
Како Гајић објашњава да утицај имају и државни програми помоћи, што се односи на монетарну политику централних банака.“Дакле, сада с једне стране имамо много мање роба и услуга због пандемије, а у исто време имамо много више новца који ту смањену количину добара почиње да ‘јури’ и зато расту цене великог броја производа“, каже Гајић.
Он додаје да је битно напоменути да су се пољопривредници у Србији током прошле године суочили са сушом, те да је производња била лоша, а када се смањи количина произведеног – ствара се погодан терен за раст цена.
Поставља се питање да ли ће се раст цена наставити, а Гајић каже да је ово питање од милион долара.“Последњих неколико месеци је велики број економиста говорио како је ово пролазна инфлација која ће трајати само пар месеци, али видимо да се инфлација још увек није ‘смирила’ и вратила у предвиђене оквире. Већи део процена сада иде на то да ће се инфлација наставити и у овој години, све до јесени, када ће се вратити на ниво на који се циља у Србији, 3 одсто, плус-минус 1,5 одсто“, објашњава Гајић, додајући да се може очекивати раст цена појединих производа и у наредних неколико месеци.
