Чији је овај мали?

Редакција Таблоида је пре извесног времена добила писмо бивших и садашњих радника МУП-а и органа безбедности Републике Србије, у коме су, између осталог, описани лик и дело државног секретара МУП-а Србије Владимира Божовића. Главни уредник магазинаТаблоид, Милован Бркић, одбио је да објави ово писмо и упутио га је Унутрашњој контроли МУП-а да испита наводе. Након што је Драган Цветковић, начелник сектора Унутрашње контроле МУП-а обавестио уредника да Унутрашња контрола “није надлежна” за случај Божовића, редакција је донела одлуку да писмо стави јавности на увид, руководећи се принципом: “Драг ми је Сократ, али ми је истина дража”. Ово тим пре што се ни Владимир Божовић није одазивао на више телефонских позива које му је главни уредник Таблоида упутио, са жељом да чује и његово мишљење.

……..

Поштовани господине Бркићу,

морали смо да ово Вама напишемо, јер знамо да ће те наведено и објавити, јер сте Ви и ваше храбри колеге новинари постали последња брана у раскринкавању на стотине афера и њихових режисера из домена власти, и из свих сфера друштвеног живота, афера које су потресале и још потресају ову нашу поносну и малу Србију.

Један од жешћих гласоговорника нове-старе власти, познати је политички сунцокрет и камелеон на нашој јавној и јадној политичкој сцени, човек који је држављанин мале и нама некада блиске и братске државе Црне Горе, државни секретар у МУП-а Србије Владимир Божовић, човек за сва времена, човек без икаквих моралних скрупула, човек који има више путера на глави него сви мегамаркети у Београду, човек кога не занима Србија и њен опстанак, већ каријера и новац, новац и само новац…

Овај очито празно речит и безобразно дрзак човек, по струци адвокат, са изузетним саморекламирајућим маркетингом који га све ово време неоправдано држи у жижи медијске јавности штампе Србије, а без посебних минулих заслуга у раду задњих година.

Као дежурни гласоговорник, тужитељ и судија у претходној странци Српског покрета обнове код Вука Драшковића, био је незаобилазна личност у свим медијима. Говорио је оно што су од њега тражили његови наредбодавци у својим јавним наступима. Својом безобзирношћу у оптужбама и којекаквим полуистинама, и квази поштењу, превазилазио је и своје учитеље и наредбодавце. Данас ћете прочитати како је почела плански вртоглава каријера и успон овог младог надобудног и безобзирног Никшићанина.

Видевши да је за њега изучавање правних наука на београдском Универзитету мисаона именица, експресно уписује преко својих земљака Вишу криминалистичку школу у Београду коју, зна се, завршава такође помоћу својих свуда присутних земљака. У исто време, убацује се у Координациони одбор савеза студената (популарни КОД) београдског Универзитета, а који се бавио расподелом студентских места. Пошто је био у врху КОД-а својеручно се потрудио да прода лично преко 1.500 студентских места. Афера је опет преко земљачких веза заташкана.

О овој тадашњој афери и дан данас се с гнушањем препричава у Студентском центру Београда. После успешног обављеног посла око препродаје места уписује Правни факултет, и то гле, где, у Крагујевцу, где попут великог броја својих земљака и то завршава.

Његов рођени брат који се данас успешно скућио, а где би него на Дедињу (вила, базени, сауне,видео надзор, обезбеђење…) на почетку своје каријере контравезног бизнисмена узео је у закуп пицерију Орао преко пута Прве економске школе у Београду у згради у којој има стан тадашњи председник Југословенског комитета за КиМ, Момчило Трајковић.

Истог је данима Владимиров брат опседао да има брата изузетног правника и адвоката, али да нема адекватног посла и да га овај прими на рад. После вишедневног наваљивања, Трајковић је пристао да га ангажује у одељењу за пружање правне помоћи Србима па КиМ.

Тада мали и неискусан у послу, али подмукао, Божовић успева да ово искористи и подигне себи рејтинг, користећи Србе са КиМ и државни апарат у којем је радио.

Сменом Момчила Трајковића и доласком Небојше Човића, Божовић као прави политички сунцокрет на сва уста пљује, оговара и прети Трајковићу који га је довео са улице и изнедрио и винуо у неслућене политичке висине.

Био је шеф одељења у служби коју је водио врсни полицијски генерал Светомир Света Ђурђевић, кога је Божовић због личне сујете, када је дошао на месту генералног инспектора МУП-а Србије експресно сменио и отерао у пензију.

У одељењу које је водио дефиловали су сви црквени веледостојници тадашње Србије и Црне Горе, а иза својих леђа, у фотељи где је седео, имао је слику у природној величини, Митрополита Амфилохија Радовића и кандила по зидовима, слике српских светиња…

Иако га је Небојша Човић тада својим ауторитетом спасио од смене, коју је тражио Владан Батић, млађани и алави Божовић је хтео, ни мање ни више, него место председника Координационог центра за КиМ. Алаво се залетео и на место свога шефа!

У ресторану Мек Доналдс на Новом Београду (код Фонтане), у присуству представника двају релативно познатих енглеских новинара, много му је обећано од стране енглеске обавештајне служба МИ-6. О томе шта је тада разговарао, како је “тврдио пазар” и сл. било би добро да каже он сам.

Уласком у Генерални инспекорат МУП-а, са собом води своју секретарицу родом из Сталаћа и уједно кућну спремачицу и свог правника Брборића. Како је сматрао да ће му постављењем у МУП-у следовати и чин генерала, то је прелило чашу толеранције тадашњег министра Јочића, јер је Божовић почео да се меша у све и свашта, и да изиграва српског Елиота Неса.

Тако се нашао на тапету код министа који га је касније и најурио из МУП-а. То како се бахато, дрско и насилнички понашао у Инспекторату и самом МУП-у, није забележено у скоријој историји МУП-а Р. Србије.
Са својим компањоном и једним од својих финансијера из Никшића, власником више ресторана брзе хране, кафића и мењачница у Београду, извесним Ђоковићем, обилази сва позната монденска места у Београду и Србији, и изиграва великог плејбоја и заводника.

Владимир Божовић се најбоље показао код нових господара тако што је са елеганцијом отварао и затварао врата службеног аутомобила председника Томислава Николића и трчао за њим таквом брзином да би му позавидео и Бен Џонсон!
О његовим стручним и моралним квалитетима, излишно је трошити речи, јер је све већ речено, осим следећих неразјашњених питања, на која тражимо одговор… 

Ево тих неколико питања за Владимира Божовића…Док је био у КЦ за КиМ, по чијим је упутствима путовао на релацијама Америка, Енглеска и Немачка? Са којом се то српском дијаспором састајао и разговарао и о чему? Зашто су му рачуни после тих путовања били астрономски и ко му их је одобравао? Какви су му односи са Митрополитом Амфилохијем Радовићем? Нека објасни своје присне односе са председником Црне Горе Милом Ђукановићем и са АНБ Црне Горе (обавештајном службом). Ко му је платио пре четри године летовање у хотелу Сплендид у Бечићима, када је хеликоптером црногорских власти слетео на хелиодром хотела? Како то да је пола сата касније, тим истим хеликоптером МУП-а Црне Горе, слетео и Мило Ђукановић и срео се Божовићем?

Од којих пара је направио велелепну кућу у Никшићу? Који су то енглески новинари са којима се састајао? Да ли је пријавио сусрет са назначеним лицима? Колико има станова у Београду? Како је добио стан у Таковској улици од МУП-а Србије, и после колико времена проведеног у МУП-у?

Да ли је се одрекао црногорског држављанства?

Колико фирми месечно уплаћује новац његовој адвокатској канцеларији, без обзира заступао их или не? Да ли је и он сувласник империје браће Ђоковић ( није реч о породици Новака Ђоковића) у Београду?
Да ли користи услуге у вили свога рођеног брата на Дедињу? Шта га је то препоручило врху СНС-а?

(Забринути грађани и бивши и садашњи радници МУП-а и органа безбедности Р Србије.
Београд, мај 2013-године)ж

А 1.

Ишљедник воли да путује

Господин Божовић није једини држављанин Црне Горе који у српској полицији заузима високоруководеће место, а посао обавља за подгоричку АБН (тајну службу). Државни секретар Божовић је задужен за међународну сарадњу МУП- а Србије. Много воли да путује, а путовања су му мало излетничка, мало обавештајна, мало промотерска, да промовише љепоте Црне Горе.

Недавно је направио дипломатски гаф. У Москви је, након пријема у Министарству унутрашњих посла, замолио домаћине да му омогуће да разговара са еким из невладине организације (еј, у Москви тражити америчке организације, није пристојно!)… Дао је домаћинима број телефона, који је, уствари, био број седишта Заједничке одбране Русије, Украјине, Белорусије, Казахстана и Јерменије). Божовићев сарадник је чуо како су Руси међусобно коментарисали – Ко је ова будала?

 

Магазин Таблоид