Насловна / Србија / „Ћирилична баштина” у Бајиној Башти
„Ћирилична баштина” у Бајиној Башти 1

„Ћирилична баштина” у Бајиној Башти

Бајина Башта – У Бајиној Башти је почетком марта општинска скупштина усвојила Декларацију о заштити и неговању ћирилице јер је, образложили су тада, ћирилица угрожена у јавним комуникацијама. У складу с опредељењем да ово писмо добије место какво заслужује, вечерас се овде отвара и током викенда траје новоустановљена манифестација „Ћирилична баштина”.

Тај тродневни догађај, у организацији бајинобаштанске установе „Култура”, ћирилицу ставља у средиште пажње. Увод је данашња ђачка приредба у Основној школи „Свети Сава”, а званично отварање вечерас у галерији установе „Култура”, када се отвара изложба „Башта ћирилице” професора на ликовним академијама Лазара Димитријевића и Немање Драгојловића. На овој поставци ћирилично писмо представљају у модерном, типографском и дизајнерском руху. За отварање је уприличен и етно музички програм бајинобаштанске радионице „Арт момент”, а биће додељене и захвалнице локалним привредницима који у свом пословању чешће користе ћирилицу.

Суботње вече у овој галерији у знаку је два предавања. О језику и писму као делу идентитетског наслеђа говори историчар Дејан Ристић, а о употреби ћирилице и лепоти ћириличних знакова казује професорка српског језика Драгана Васић.

Недељно пре подне доводи „Ћириличну баштину” у оближњи манастир Рачу, вековни светионик наше традиције у коме је радила чувена Рачанска преписивачка школа, једна од најјачих српских културних буктиња у најмрачнијем периоду турске владавине. Ту ће литургију као и беседу о ћирилици одржати епископ проф. др Јован (Пурић), након чега следи шетња недавно обновљеним стазама рачанских преписивача до скита Светог Ђорђа, где је било средиште ове преписивачке школе.

– Манифестација „Ћирилична баштина” ће се одржавати сваке године у трајању од три дана, почевши од 24. маја, дана када Српска православна црква прославља словенске просветитеље Светог Ћирила и Методија – наводе у најави организатори, цитирајући мисли патријарха Павла („Ако нестане наше писмо, нестаћемо и ми”) и Исидоре Секулић („Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје”).

Подсећамо да је бајинобаштанска „Декларација о заштити” и неговању ћирилице предвидела мере које треба да популаризују ово писмо, обавезу за овдашњу библиотеку да у највећем проценту набавља књиге штампане ћирилицом, те пружање олакшица субјектима који у пословању и јавној комуникацији редовно користе ћирилицу. Аутор текста декларације одборник Синиша Спасојевић, који је с одборником Зораном Раковићем предложио њено усвајање, истиче да је ћирилица нит која повезује српску писменост од њених почетака до данас, сведок континуитета и идентитета српског језика и културе, препознатљив знак и показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено.

Бајинобаштанску декларацију о ћирилици као и одржавање „Ћириличне баштине” подржало је и Министарство за културу.

Аутор: Бранко Пејовић, Политика.рс

Фото С. Јовичић

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Таласон – тајанствени чувар грађевина (видео) 11

Таласон – тајанствени чувар грађевина (видео)

О томе како су наши стари бирали место за зидање куће, о старим тајнама зидара …

Зашто је дозвољена изградња малих хидроелектрана без сагласности Завода за заштиту природе? 12

Зашто је дозвољена изградња малих хидроелектрана без сагласности Завода за заштиту природе?

Чињеница је да мале хидроелектране саме по себи нису штетне, али у Србији имају управо …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *