Наш језик и ћирилица ни у Србији нису у својој кући: Српски као већински све ближи статусу незаштићеног мањинског језика

5
(4)

НЕСПОРНО је да се у Србији опструишу српски језик и ћирилица. Штавише, неко се изругује нашем националном језику и писму!

Када овакав прекор, нама самима, упути проф. др Драгољуб Петровић, који већ пет и по деценија слови за једног од најеминентнијих српских лингвиста и најбриткијих полемичара у српском језикословљу, то значи да је куцнуо крајњи час да се, као народ и држава, почнемо одговорно опходити према сопственом идентитетском благу.

Повода за узбуну је сијасет, а најновији је трећа по реду (у протеклих пет година) пресуда Вишег суда у Новом Саду да овдашњи Правни факултет дискриминише припаднике мађарске мањине захтевајући усмену и писмену проверу знања српског језика. Значи ли то да се српски језик ни у Србији не сме осећати као у сопственој кући?

– Сабирао сам написе из новина о том случају и суштина је да група мађарских ђака, окупљена у једну невладину организацију која тужи Правни факултет, хоће да полаже пријемни на мађарском а да студира на српском. Али одбија да полаже проверу знања српског језика на којем ће, по завршетку студија, обављати своју правничку професију. Питам се ко седи у том суду који толико пута обара одлуке Правног факултета. Хајде да је то нека друга наука, али правни факултет… – каже професор Петровић.

Саговорник „Новости“ наглашава да се ни овакви правнички, а ни други парадокси не би данас догађали да смо убрзо по распаду Југославије установили закон којим би национално писмо и језик били заштићени. Предлог закона, међутим, готово две године чека у тами нечије ладице и неизвесно је када ће доћи на ред за изгласавање. Одуговлачењем, слепо а дубоко засецамо по темељима свог идентитета.

Ћирилички инстаграм-профил Арноа Гујона и латинички одговори

– Минулих деценија из српске националне супстанце ишчупано је премного ткива и од њега је створено неколико нових нација, несрпских и антисрпских. Све ове нације откинуле су и део ткива српског језика и прогласиле га својим – истиче професор Петровић, потписник 580 објављених радова, као и дванаест књига међу којима је и чувени наслов „Српски језички заперци“.

Да је предлог закона који је пре око две године завршен и прослеђен Влади Србије омашком загубљен не верује ни проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС и председник Одбора за стандардизацију српског језика.

– Не може се тако важан докуменат случајно затурити. Уз то, Одбор за стандардизацију српског језика обраћао се писмено челним људима у држави да у складу са својим одговорностима покрену процедуру усвајања тог закона. И „Новости“ су објавиле вест да је посебни саветник министра културе и информисања поднео оставку из протеста што се закон тако дуго држи у фиоци. Потискивање српског језика и писма у интересу је оних којима је стало до разарања српског националног и културног идентитета – каже, за наш лист, проф. др Танасић.

Хандкеов и ћирилички поздрав читаоцима „Новости“

У наставку разговора наглашава да није тешко препознати оне који раде на потискивању српског језика и ћирилице. Културно ропство, сматра Танасић, увек отвара простор за свако друго поробљавање. Истина, и пре распада бивше државе Југославије била је недовољна брига о српском језику и писму, а у 21. веку још су видљивије последице непостојања утврђене српске језичке политике.

– И случај на Правном факултету у Новом Саду последица је чињенице да у Србији немамо закон о службеној употреби српског језика и писма усклађен са новим државним и политичким околностима и са новим Уставом Републике Србије. Да имамо, онда би тај закон и одговарајући подзаконски акти прописивали и све односе између српског језика и писма у службеној употреби и мањинских језика у Србији. Не би било ни оваквих неспоразума, ни многих других проблема који су избијали, често са великим штетним последицама по српски језик и културу.

Чекајући законске акте, закључује др Танасић, српски језик као већински у Србији све више добија статус незаштићеног мањинског језика.

ХАНДКЕ ЋИРИЛИЦОМ, ми ЛАТИНИЦОМ

ЗА разлику од Русије и Бугарске, које су свој језик и писмо заштитиле и на интернету, ми смо ту битку изгубили без „борбе“, јер на друштвеним мрежама ћирилица се не види од латинице. У бесмисленој трци за „лајковима“ затурили смо, изгледа, и осећај за постиђеност. Јер шта осим стида остаје када на профилу хуманитарца из Француске Арноа Гујона, његове написе на беспрекорном српском језику и ћирилици, 80 одсто Срба коментарише на латиници?

Колико разумемо пријатељство Петера Хандкеа показали су и наши издавачи. Пошто је овом Аустријанцу уручена Нобелова награда, пожурили су да најзад штампају његове књиге, али махом латиницом, мада нам овај велики човек своје поруке пријатељства шаље на нашем језику и писму.

ЋУТАЊЕ КАО ОДГОВОР

ПОВЕЉА о српском културном простору коју су у Сремским Карловцима почетком прошле године потписали министри Србије и Републике Српске, по мишљењу проф. др Танасића, добар је оквир за спровођење јединствене културне (и просветне) политике на целокупном српском простору. Припремају се неки заједнички важни пројекти.

– Нешто урађено јесте, али није још довољно. И дуго чекање на усвајање закона о језику, што је обавеза већ од усвајања Устава, говори како тешко иду ове ствари. Зашто је тако – питали смо, и писали, и подсећали одговорне, а одговора нема. И ћутање је својеврстан одговор – наглашава др Танасић.

Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Београд: Постављање 8.000 биометријских камера рађа ризик од контроле друштва (видео)

4 (2) Постављање више од 8.000 камера уз коришћење софтвера за препознавање лица може да …

Наставља се прање пара породица Вучић, Брнабић, а пореска служба затвара 350 конкурентних објеката

5 (8) Србија је најсиромашнија држава Европе, а воде је најбогатији политичари, званичне су процене …

Један коментар

  1. Доктор са Чубуре

    Ћирилица није само писмо, она је пре свега код за улазак у фреквенцију српства. Не само на овом порталу, најоштрији заговорници српства упорно пишу латиницом. Незнање, случајност или нешто треће?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *