Да ли ће Иран успети да од Јемена направи мостобран?

Јемен је једна од најсиромашнијих земаља Блиског истока, са стратешким положајем од изузетног значаја. Ова држава скоро пола века константно пролази кроз немире и ратне сукобе, а најновији је започео претходних дана, када је Саудијска Арабија почела са ваздушним нападима.

Последице саудијског бомбаровања Јемена

Непосредни повод за ударлежи у унутрашњем сукобу у тој земљи, где су племенски побуњеници Хути освојили главни град Сану и свргнули председника Мансура Хадија. Од грађанског рата, отцепљења, преко уједињења и стварања оазе за терористичке организације попут Ал-Каиде и Исламске државе, 26 милиона становника Јемена никако не успева да пронађу мир. Ових пет чињеница донекле објашњавају несрећну судбину ове државе..

Стратешки положај

Територија на којој се Јемен налази представља једну од древних колевки цивилизације на Блиском истоку, некада познатој као “Арабиа Фелиx”, што на латинском значи “арапска срећа”.

Земља Јемена била је далеко плоднија од свих осталих на Арапском полуострву, с обзиром да је количина падавина у овој земљи многоструко већа. Међутим, оно што данас Јемен чини једном од најсиромашнијих земаља јесте мањак природних богатстава које има, рецимо, Саудијска Арабија. У питању су нафта и гас. Ипак, оно што и даље има, а изузетно је вредно јесте стратешки положај.

Положај Јемена је трговачка жила куцавица – главна поморска рута у Црвеном мору, која повезује Европу и Азију. Милиони барела нафте свакодневно пролазе тим водама у оба правца – преко Суецког канала до Медитерана и из саудијских рафинерија до незаситог азијског тржишта. Јеменски трговачки центар Аден био је најпрометнија лука у 20. веку.

Племена, Северни и Јужни Јемен

Иако територија на којој се налази има дугу и богату историју, данашњи Јемен је прилично млада држава. Тренутне границе су садашњи облик попримиле тек 1990. године, након уједињења Северног и Јужног Јемена. Пре тога, оба дела имала су сопствене проблеме и конфликте.

Северни Јемен је статус републике добио 1970. године, након грађанског рата ројалиста и републиканаца, који је заправо био нека врста хладног рата између Саудијске Арабије, која је подржавала ројалисте и Египта, који је подршку давао републиканцима.

Двадесет година касније, 1990. долази до уједињења. Међутим, није требало много времена да једна страна искаже незадовољство, па је јужни део Јемена покушао да се отцепи, што је земљу гурнуло у нови грађански рат, у којем је победио северни Јемен на челу са председником Алијем Салехом.

Као да ситуација у земљи није довољно хаотична, ван великих градова преовладавају подручја под контролом локалних племена, које спроводе својеврсну самоуправу, базирану на обичајним законима и традицији. Велики број њих има озбиљну количину наоружања – према последњим подацима верује се да у Јемену има више комада оружја него становника.

Од свих племена као најорганизованији и најјачи издвојили су се Хути, чије положаје је Саудијска Арабија почела да бомбардује.
Сукоб Сунита и Шиита

Већина становништва у Јемену је муслиманске вероисповести, али су и они подељени у две групе – Суните и Шиите. Поделе између ове две групе датирају још од 632. године, а настале су око различитих ставова о наследницима пророка Мухамеда. По историјском пореклу Шиити признају Мухамедовог рођака Алију и његове потомке за једине пуноправне наследнике Мухамедове световне и духовне власти (калифи и имами). Са друге стране, Сунити верују да је Абу Бекр, први калиф после Мухамеда, вођа муслимана. Разлика у мишљењу оштро је поделила ове две муслиманске групе у многим њиховим веровањима, у којима су Сунити далеко радикалнији.

Хути

Хути представљају огранак Шиита са далеког севера Јемена, на граници са Саудијском Арабијом. Назив су добили по породици која је на челу племена (Хоутхис).

Хусеин Бадредин ал-Хути је њихов религијски вођа и бивши члан јеменског парламента. Њега је влада оптужила да стоји иза побуне Хута 2004. године, која је укључивала насилне демонстрације против САД и Израела.

Јеменски режим је тада наредио “лов на ал-Хутија”, који се завршио смрћу стотина људи и на крају, убиством Хусеина Бадредина ал-Хутија.

Од тада, Хути се активно боре против власти, захтевајући већи политички утицај и оптужујући владу за “шуровање са вехабијском Саудијском Арабијом”, запостављање сопствене државе, а нарочито шиитских традиционалних племена.

И док свргнути председник Јемена Мансур Хади тврди да Хуте подржава Хезболах, неки западни званичници сумњају да Хути сарађују са Ираном, који жели да контролише јеменску обалу Црвеног мора. Хути су демантовали обе тврдње.

Ал-Каида & ИСИС

Од 2009. године Јемен је главна оперативна база Ал-Каиде. Након што су се јеменски и саудијски огранци ове терористичке организације удружили, Ал-Каида постаје једна од највећих светских извозника тероризма на свету. Јемен је у почетку био дом породице Осаме Бин Ладена, пре него што су отишли у Саудијску Арабију.

Јеменска борба против “Ал-Каиде Арабијског полуострва”, како су се уједињени огранци називали, имала је велику подршку у САД, које су од 2007. године уложиле више од пола милијарде долара у сузбијање тероризма у Јемену.

Ал-Каидина идеологија заснована је на веровањима Сунита, те се сматра да побуњени Хути Ал-Каиду сматрају непријатељима.

Уз неколико супротстављених страна, Јемен је постао плодно тле за развој екстремизма. Разне терористичке групације, од којих је најјача Исламска држава, данас су изузетно активне у Јемену.

У најскоријем нападу исламиста, који се догодио 20. марта, страдало је више од 100 цивила, док је 250 повређено у самоубилачком бомбашком нападу на џамије у јеменској престоници Саани.

 

Владимир Филиповић, Блиц, РТ