Божићни, један од четири велика годишња поста, почиње у понедељак и заршава се на Божић, 7. јануара.
Тих 40 дана сваки верник треба да искористи за прочишћење и тела и душе, али су многи људи склони да тај период искористе као својеврсну дијету, без претераног удубљивања у то шта пост заправо значи.
То је време када човек проналази меру у свему, изражава захвалност Богу, проналази мир и суздржава се од лоших мисли и дела.
Време поста треба да научи човека суздржавању, али не само од масне хране већ и од злобе, увреда, беса и сваког понашња које не треба да буде својствено правом хришћанину. Према правилима поста и према речима Светог Јована Златоустог, телесни пост не треба упражњавати ако није повезан са духовним.
Према тумачењу Светог владике Николаја Велимировића, пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста телесни и духовни.
Циљеви су, поучава владика Николај, очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља.
Пост се заснива на примеру самог Исуса Христа, који је на хлебу и води постио 40 дана пре него што се суочио са Сатаном.
Током овог поста употреба уља је дозвољена свим данима, осим среде и петка, када се једе храна спремљена на води.
Риба и вино се могу употребљавати сваке суботе и недеље, као и на празник Ваведења Пресвете Богородице (4. децембра), Светог Николе (19. децембра) и Светог Игњатија Богоносца (2. јануара), чак и ако празник падне у среду или петак.
Последња недеља пред Божић пости се строже, без употребе рибе и уља, са храном спремљеном само на води.
ало.рс
